FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN/KINGS AND GENERALS

Више и није вест да Хрвати присвајају најславније делове српске историје и представљају као своје. У потрази за великим историјским биткама свог народа и „копању“ по научним документима, хрватски „научници“ открили су да и Косовска битка из 1389. године „припада њима“. И не само то, „хрватска војска, коју је предводио краљ Твртко против Мурата, редовно је тукла бројнију турску војску“.

Али ни то није све. Најављено је и објављивање књиге „Битка за Косово, 1389: албански мит“ у којој се описује сукоб између султана Мурата Првог и Албанца витеза Милоша (Миллос Копилиq, Обилић прим аут.).

Хрватски историчари отишли су толико далеко да сада тврде и да су се на годишњицу Косовске битке огласила звона цркве Нотр Дам у Паризу за хрватску победу!

Како тврде Хрвати, дана 15. јуна 1389. године одиграла се једна од великих битака између Хрвата и Османлија на Косову пољу. На хрватској страни била је војска краља Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја Стипана Твртка И. Котроманиц́а (потомак значајне хрватске породице Шубиц́а) коју је предводио војвода Хрватско-далматински Владко Вуковиц́ (могуц́е Хрвоје Вукчиц́ Хрватиниц́), хрватски крсташки витезови Ивановци под вођством вранског приора, хрватско-славонско-далматинског бана Ивана од Палижне и јединице мачванског бана Ивана од Хрвата (Иваниша Хорвата), као и албанске и српске чете Тврткових вазала (укључујуц́и чету српског кнеза Лазара) и мањи број међународних снага – Грка, Мађара, Молдаваца, Пољака и Чеха, укупно 40.000 до 70.000 војника. Турску војску предводили су султан Мурат И и његови синови Бајазит и Јакуб.

Према њиховим „изворима“ на страни Турака је било укупно око 60.000 до 140.000 војника. Сам султан и његов син Јаков (према неким причама оба сина) су погинули током битке. Један део Срба и српског племства нису били хрватски вазали, вец́ су били у вазалном односу према Турцима, па су ратовали на турској страни. Хрватска војска је професионално и рутински извела битку, десетковала турске снаге и однела велику победу.

Хрватски прекаљени витез Никола (Милош) из породице Кобилиц́а из околине Туропоља, Ивановац, током битке са својих дванаест искусних и увежбаних витезова пришао је довољно близу да убије султана – да га убије – стигао је до Муратовог шатора, заривши му мач низ грло и крило, јуначки је убио османског султана Мурата И”.

По пријему вести о овој великој хрватској победи над Османлијама на Косову пољу, коју је хришц́анској Европи пренео босански краљ Твртко, у Паризу су зазвонила звона Госпине цркве у част велике победе хришц́анске војске над Турцима. У овој несумњиво великој и величанственој, али нажалост не одлучујуц́ој битној победи хрватске хришц́анске војске и њених вазала против Турака, на хрватској страни борио се Твртков вазал, кнез Лазар Хребљановиц́, под хрватском командом, али је кључна чињеница да је значајан део српских великаша био турски вазал, па их је било много на турској страни. Извесно је да су се српске снаге на хрватској страни и оне на другој страни, турске, директно суочиле у жестокој борби, страсно желец́и да докажу свој вазални статус.

Твртков вазал, српски кнез Лазар Хребљановиц́, јуначки је погинуо под хрватском заставом и Срби се с правом поносе њиме. Српско племство и војска која се борила на турској страни деле судбину целе турске војске, односно доживљавају прави слом. Овај тежак турски пораз и војни губици значајно су ослабили Србију и одразили се на даљи ток њене историје и позиционирали Србију, до тада углавном хрватског, босанског или мађарског вазала, као важног турског вазала и најоданијег турског ратника на првој линији фронта против хришц́ана. Европе против Хрвата, Бугара, Грка и Мађара, као на пример у чувеним биткама: у Ровинама 1395, у бици 1396. код Никопоља у Бугарској где је најоданија турска нада српски кнез Стефан Лазаревиц́ преокренуо битку у корист Османлија и против хришц́анске Европе и у бици против Монгола код Анкаре („Ангора“) 1402.

Како Хрвати пишу историју, тек 1915. године, након што су Бугари освојили Србију, британске тајне службе су покренуле психо-промотивну акцију у корист Србије, измишљајуц́и изгубљену српску битку против Османлија, у којој су Срби крварили у одбрани Европе да би анимирали савезнике у корист Србије. Наравно, због њихових интереса, који су се тада поклопили са српским.

Кажу и да смо фалсификовали мит о српској националној интеграцији и „лукаво су повезани Лазарева херојска погибија на хрватској страни и катастрофални дебакл турских српских вазала на другој страни“. Данас је вец́ проваљена уобичајена српска историјска имагинација и инверзија, коју је отац српске нације Добрица Ц́осиц́ правилно детектовао у својим делима, пише на сајту Хрватске православне цртве.

Подсетимо, Хрвати су почели са својатањем Николе Тесле и Милутина Миланковића, затим су битку на Сутјесци прогласили „хрватском“, онда су измислили целу средњевековну династију краљева, а сада су отишли и корак даље и косовску битку убројали у једну од највећих борби у хрватској историји.

Курир.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here