Људи данас лете и на Месец, али на прекретници 19. и 20. века полетања у конструкцијама налик на будуће авионе била су подухвати за дивљење.
Сасвим сигурно човек који је на најлепши начин представио своје умеће, знање, вештине, упорност и лепоте ваздухопловства био је Иван Сарић (1876–1966), порески чиновник из Суботице.
За браћу Рајт, Луја Блериоа и друге пионире летења који су у то време чинили подухвате у претечама авиона сви знају, међутим, мало је познато да је управо Иван Сарић, Буњевац из Суботице, 1910. године 16. октобра успешно полетео у авиону сопствене конструкције, што се сматра првим сигурним летом у целом свету. Реплика његовог авиона налази се у Музеју ваздухопловства у Београду. Авион је приказан и Суботичанима и када га је Сарић видео тихо, кроз сузе, рекао је својој жени: „Ово је наш авион.“
Ко је и какав је био Иван Сарић, открио је Мирослав Антељ, новинар који је пре десет година снимио о њему документарни филм, изузетно сведочанство о Сарићевом животу, човеку вођеног знатижељом, који је оставио у историји наше земље и света неизбрисив траг.
Кућа у којој је живео Иван Сарић је у Улици Отона Жупанчића у Суботици, а пре тога је живео у Улици браће Радића. Филм који му је посвећен почиње кадровима куће и изјавом Суботичанина који је купио ту кућу 1997. године од две унуке Ивана Сарића, Марије Шумахер и Пирошке Петровић.
Годину дана пре свог лета у Суботици, Сарић је био у Француској на ауто-релију. Тада је упознао чувеног Луја Блериоа и видео је авион који је био припремљен за прелет преко Ламанша, препричава за Блиц Антељ податке које је за потребе филма добио из Музеја ваздухопловства.
– Заволео је ваздухопловство. Освојило га је. За успомену на тај сусрет у Француској, Сарић је кришом направио две фотографије авиона, што је била основа за његов авион. Већ у пролеће 1910. је први пут полетео. Нажалост, десила се незгода и тешко оштећење елисе. По његовом причању, разлог је био што његове помоћнице нису имале доњи веш. Наиме, мотор авиона је морао да ради да би се загрејао, а помоћнице су држале реп авиона и када је велика ваздушна струја кренула, подигле су се њихове сукње. Да би их спустиле, пустиле су авион, који се „насадио на нос“. У документарном филму то је испричао Петар Недељковић из Музеја ваздухопловства – каже Мирослав Антељ, и додаје да је Сарић у средњој школи имао јединицу из владања.
– Нове податке које сам сазнао после снимања филма испричала ми је његова унука Пирошка. Нажалост, више није жива, али Марија јесте и живи у Немачкој. У Норвешкој живи његов праунук Ђорђе Цвијановић, авио-механичар, који је радио на авиону Ф-16 у НАТО бази, сада ради у норвешкој авио-компанији. Сарићева мајка Ана Кох је била Немица, а тата Пајо Сарић из Суботице. Иван је био мирне нарави, више ћутљив, али је увек знао шта хоће и имао је свој циљ – каже Антељ.
Завршио је Трговачку академију и као младић се бавио спортом. На једној свечаности у Кањижи је упознао Ирену, с којом је имао складан брак пун љубави и разумевања.
– Био је бициклиста, тркач, рвач, један од оснивача ФК Бачка, направио је и аутомобил. Било га је у свим порама друштва. Многи су летели пре њега, али били су потпомогнути катапултом. Сарић је конструисао елероне – закрилца која служе за подизање, спуштање, и први је користио крилца и палицу. Занимљив је податак да је тетка Милана Коњовића била љубитељ аутомобила и када је долазила у Суботицу, Коњовић је причао, да је као петогодишњи дечак видео Сарића да лети пре званичног лета – прича Антељ.
Плакат да ће Сарић узлетети био је на мађарском језику и, према речима његове унуке, „у то време није могло другачије“. Од центра до Зорке ставио је заставице које је неко ломио, а у близини места где је полетео пролазила је пруга.
– Путници су изашли из воза и видели су да се нешто догађа. Сарић је подигао авион на 30 метара, постоје подаци да је био и на 50 метара, направио је два заокрета у пречнику од пет километара. У другом кругу му је пукао цилиндар на мотору и авион је безбедно спустио као једрилицу – каже Антељ, и додаје да је Сарић био далеко испред свог времена.
Почиње рат и спаљује авион. Разлог томе је што није хтео да ризикује да буде окривљен за нешто.
– Оснивањем Музеја ваздухопловства 1957. питају га да ли може да се направи реплика авиона. То је учињено и исти авион којим је летео налази се у Музеју ваздухопловства. Интересантно је да је учествовао на ауто-тркама између Београда и Обреновца и добио је награду од краља Александра Обреновића. Највише одликовања имао је од њега. Све своје успехе је тражио преко Дунава, у Србији – прича Антељ.
У Суботици се налази споменик Ивану Сарићу, његово име носи и улица, као и аеро-клуб, а поводом 100 година од лета, Средња техничка школа је постала Сарићева.
У филму се истиче да је најава за први лет била пропраћена у новинама.
– Дошло је 5.000 његових суграђана. У почетку је користио троцилиндрични мотор, који је био преслаб за Сарићеву конструкцију, али пошто је он био веома инвентиван, развио је петоцилиндрични мотор у Суботици и направио га је уз помоћ занатлија. То је већ „Сарић 2“ и тај авион је био један од најбољих авиона тадашње Европе. Величина Сарића је што је он и пилот и конструктор – наводи се у филму.
У Суботици, али и на целом простору Аустроугарске и шире, он је био првак атлета, бициклизма, мотоциклизма и први је направио ауто у Суботици. После рата направио је модел хеликоптера са дуплим ротором који је успешно летео. То је био само модел који се исто чува у музеју.
– Иван Сарић није имао техничко знање. Радио је у суботичкој општини, али све што је направио говори колико хоби може да прослави човека у односу на његову праву професију – изјавио је Петар Недељковић из музеја у Антељевом филму.
Авион је чувао на тавану у деловима, међутим, они нису одолели зубу времена и дрвени су пропали. Група столара и инжењера из аеро-клуба је прионула на рад и направила реплику.
– Био је у музеју 1963. са групом Солунаца који су дошли да виде прву поставку. То је забележено на фотографијама, али најдирљивији тренутак је био када је изграђена реплика авиона и када га је он видео. Конструкција његовог авиона је дрвена, коришћени су приручни материјали, точкови су од теретног бицикла, жице од клавира, пилотска столица је баштенска столица, а резервоар за гориво канта за млеко. То је авион из кућне радиности – објаснио је Недељковић.
Биљана Вучковић, Блиц
