Foto: Printskrin Youtube

Глумац Емир Хаџихафизбеговић недавно је гостовао на једној хрватској телевизији где је негирао да је дизао три прста на скупу реформиста Анте Марковића, што је испровоциралу једну од његових комшиница, са којима је одрастао, да га разоткрије.

– Јако бих волела да сретнем Емира Хаџихафизбеговића уживо. Зашто? Да га питам за здравље и 50 чланова фамилије које су му наводно побили у Сребреници. Емир је ’61. годиште а ја сам ’63. Одрастали смо у истој улици, у истој згради. Живео је на последњем спрату у породици са још два сина, старија од њега. Улица се звала Батва, моји су живели у броју 37, а Емирови у 35. Шушкало се да је усвојен. Ја никада нисам чула да је ико спомињао ту Сребреницу, до рата.

Мајка и отац, су му били пристојни људи, нисам ни знала да су религиозни. Старија браћа су ишла у војску, па по тадашњим обичајима обилазили су целу здраду и поздрављали се са комшијама. Мој отац, популарни фудбалер у то време, им је гурао лову у џепове и желео добро. Моји родитељи су често правили роштиљ на пољани иза зграде, на крову наше гараже, заједно са хатунићем, Налићем, Јусићем, тадашњи фудбалери Слободе. Свирала се хармоника и певала „Цај,цај цајка из Новога Сада“.

Емир је увек био ту. Дете ко дете, јео је са нама, свом осталом децом из комшилука, моје памћење је кристално јасно и ту децу, данас одрасле људе могу да напројим по именима и презименима. Време је пролазило, деца су расла. Моји су се преселили у део града који се зове Слатина, преселили се и Налићи и Хаџихафизбеговићи – писала је Хаџихафизбеговићева комшиница и наставила:

Локална кафана „Златибор“ гостила је разни свет, од спортиста, адвоката, глумаца… разних. Емир је често долазио на врата код моје мајке по хармонику, мој отац је свирао. И даље нико није спомињао Сребреницу, ни религију. Отишла сам у Београд на студије, Емир је већ био у Сарајеву. Имамо гомиле истих пријатеља. Мој отац је говорио да ће од Емира бити велики глумац.

Елем… све је било у реду до рата. Тада је Емир обучен у униформу насрнуо на мог оца, четничко го*но како га је назвао. Усред кафане. Није дошло до туче јер су се умешали други. Океј. Моји су успели да збришу из Босне и вратили се за Београд, оба родитеља су ми Београђани. Да се вратимо на Емира, нигде нећете прочитати име његове мајке и оца, нигде нису споменута два брата … његова биографија спомиње годину рођења и факултет. 50 чланова фамилије … је измислио, слагао.

Човек је глумац може да одглуми шта хоће. Имам фотографије из детињства, чачкам данас, знам да сам пре пар година видела неке са једног од тих роштиља у Батви на којима је Емир, са двојицом браће. И немам појма зашто вам ово пишем, пало ми на памет. Емир је фолирант. Манипулатор. И да, дизао је три прста у сред Тузле. Ја га нисам видела, али мој отац јесте. Емире, Емире стари „пријатељу“ лажову – стоји у поруци његове комшинце на Твитеру, која се наставља:

„Ја показивао три прста? Па то је будалаштина! Мрзитељ Срба Емир Хаџихафизбеговић ухваћен у масној лажи, још јадније је како је покушао да се извуче!“ – цитирала је један од наслова и наставила даље:

– Човече, не можеш да лажеш цео живот, увек постоји неко ко те познаје. А истина, она на крају увек исплива. Увек. Мрзиш Србе, а ти исти Срби те хранили јер ти је породица била сиромашна. Седамдесетих година имати три мушка детета, жену домаћицу и оца обичног радника значило је само једно – сиромаштво. Неколико наших комшија је радило у рудницима, угља и соли. Бедне плате. Емир је избрисо живот пре глуме, пре Сарајева и пре рата. Где се напумпао мржњом, не знам, а волела бих да сазнам. „Цај цај цајка…“ И ако неко познаје Емира лично, нека му јави да Мијина ћерка хоће да га пита за здравље и ту побијену фамилију у Сребреници, да га пита ко је четничко го*но које га је хранило док је био мали дроњави дечак – закључила је Хаџихафизбеговићева комшиница.

direktno.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here