Изборна кампања је почела и са њом прљавштина која плута по површини воде од које се не види река испод.
Пре почетка свега овога, догодио се један преседан – Заветници су ушли у Скупштину Републике Србије, легитимно, вољом грађана на изборима.
11 година пре данашњих избора, догодио се још један преседан – Ана Брнабић је постављена за председника Владе РС. Жена за коју нико пре тога није чуо, нити за њу гласао, оборила је рекорд и самог Недића по дужини премијерског стажа.
На званичном сајту републичке Владе између осталог, о Ани Брнабић се може сазнати да је британски студент. Да је учествовала у оснивању НАЛЕДА. Да је чланица групе „Нови лидери за Европу“ Светског економског форума (где су чланови Клаус Шваб и Ноел Харара). Да је била ангажована у различитим америчким консултантским фирмама које су у Србији реализовале пројекте УСАИДа.
Погледајмо само неке од пројеката финансиране од стране УСАИД у Србији:
Владавина права мањина, илити угрожавање права већинског дела народа над правима појединих мањина, довођење луксембуршких србофобних пропагандних медија и невладиних организација, пројекте активизма чије „благодати“ можемо видети широм света, пројекат за одговорну власт где председник Србије више пута крши Устав, премијерка аминује, а шака новинара који на то указују имају простор на 2-3 подкаста у Србији и нигде више. То је ваљда тај пројекат слободе медија у Србији.
За то време медији имају слободу да тек рођену децу Милице Ђурђевић називају поспрдно „Косово и Метохија“, да изналазе баснословне суме потрошене на фризуру, да јој супруга стављају у контекст најгорег мафијаша и убице, док је истовремено многопомињано дете Александра Вучића, син Данило, човек који има 22 године.
Тако долазимо до закључка да Ана Брнабић и Александар Вучић сарађују отворено са људима који отворено годинама причају да су за потпуну предају Косова и Метохије и то није проблем.
Али, ако Милица Ђурђевић укаже на то – онда је она ружна, издајница, Вучићев сателит, а супруг јој је мафијаш и дилер дроге.
ДСС је за уједињење националне коалиције тражио услов да сви потпишу да ће радити са Ђиласом. Када је одбијено, Ђиласови ботови пишу по мрежама како су за то криви Милица и Бошко.
Рачуница је јасна: иза грађанске коалиције стоје странци и домаћи. Иза коалиције на власти стоји власт.
Иза националиста није стао нико па зато и нема коалиције а и властима и странцима не одговара да се уједине.
Већина гласача, која преферира патриотску политику, по дифолту ће гласати за најјачу односно највећу коалицију.
Они који не прођу цензус ће заправо само подићи проценте властима и грађанистима и то су бачени гласови.
Дакле, без обзира што нису успели сви да се уједине у једну колону, уколико желите да се глас националиста чује у Скупштини Србије, имате опцију да гласате за највеће и да ваш глас не буде бачен, а то су Заветници.
