Свако мало му излази чланак на Аутономији, ЦДМу, Бука, Н1, Нова, Данас, како су Срби лоши људи. Како су злочинци. Геноцидни. Некултурни. Фашисти. Ћутиш, трпиш, пусти будале, рат је иза нас. Чујеш гостовали опет на ТВу, причају све исто од пре 30 година. Срби, Милошевић, мало су нас бомбардовали, најгори народ. Ма, нема везе, пусти будале.
Учиш и гледаш своја посла. Видиш да одједном твоја колегиница са Журналистике на Н1 прича како су Новосађани који су дошли да подрже Ану Михаљицу „равноземљаши, антиваксери“. Не зна да се не каже Евермектин него Ивермектин. То ти је асистент на том факултету. Погледаш на сајту ко је поставио ту? Динко Грухоњић. Погледаш, кад оно, бар да је само она него пола факса на месту асистента његови пулени. Погледаш сајт НДНВ чији је оснивач Грухоњић и видиш да тамо децидно пише да је НДНВ „регрутни центар“. Погледаш одакле је Динко Грухоњић? Сигурно је из Новог Сада и ту је заједно са тобом делио све недаће које су сналазиле Србе у Војводини. Кад оно – он из Бањалуке. И то дошао и успео све то у време „највећег злочинца и мрачног режима“, како сам назива режим Слободана Милошевића. Оде у Дубровник и каже – направићемо од српских цркава места за журке. Проширићемо Егзит.
Нека Ана Лалић Хегедиш каже да је „војвођанска нација у настајању и да се мора одбранити од галопирајућег српског национализма.“ Или галопа. Па мајку му, барем је она из Новог Сада. А не. Из Ваљева.
У једном моменту се запиташ, чекај, зашто неко моје родитеље који овде живе деценијама, или су дошли дословно из рата, стално назива српским фашистима у Војводини, а себе у Хрватској и било где ван Војводине назива Војвођанима? Какав је то апсурд? Да ли могу ја из Ниша да пишем како смо МИ Војвођани …шта год. Па не могу, коси се са здравим разумом. Могу ‘ми Нишлије’ или ‘ми јужњаци’. А је л’ могу да предајем на факултету у Новом Саду? Могу, ако се у Новом Саду и целој Војводини не нађе други стручнији кадар за ту позицију. А ако сам из Бања Луке, која је, иако срцу драга, у другој држави? Не могу. То може само Динко Грухоњић.
На пример, Милошу Ковићу су сви из Србије, и он сам. То није сметало Дубравки Стојановић и њеним НАТО колегама да воде отворену хајку против не само њега, него и огромне већине студената који су га подржавали, све да би спречили његово примање на место редовног професора. Судски процеси, етичка комисија, хајке, подметања, колико година?… није га јефтино коштало, то је сигурно. И једва, једва је успео. Смели су да га назову свим и свачим – само не жртвом.
После само неколико сати исказаног незадовољства студената Филозофског факултета у Новом Саду – Динко Грухоњић, ванредни професор журналистике у Новом Саду – већ је жртва.
Па како то?
Можда нема новца па је зато жртва?
Ево из 2019. само – и то што је видљиво на њиховом сајту, ајмо заједно да саберемо донације: 14.000 аустралијских долара, + 19.700 + 24. 750 + 180.000 + 180.000 + 29.000 + 34.000 + 296.215. + 7.420 + 15.000 америчких долара + 296. 215 + 800.000 + 450.000 + 657.000 динара + 20.000 швајцарских франака + 66.270 евра = 14.000 аустралијских долара је 9.141. америчких + 20.000 франака је 22. 175 америчких = 754.464 америчких долара + 66.270 евра = 826.000 америчких долара + укупно 2.203.000 РСД = 91.903,000 рсд или 784.759 евра.
Али плату на факултету сиромашној жртви Динку Грухоњићу који 30 година пише и отворено пропагира независност Војводине, србомржњу у Црној Гори, БиХ и Хрватској плаћамо ми. Родитељи студената и њему плату и својој деци студирање.
Не спорим да је власт иницирала протест. Али изразито спорим да је протест и даље њихов. Власт је хтела да мало преко народа опомене Динка, не зато што им смета отворена србожржња и сепаратизам дотичног него због пар популистичких поена код народа, али нису очекивали, као што су увек склони да потцене студенте (а захваљујући управо њима у Београду смо скинули фашистичке антиковид мере) да ће студенти имати:
1) јасно артикулисан захтев да се Динко изведе пред Етичку комисију због говора мржње
2) да неће насести на провокације убачених левих елемената који су их провоцирали само да би одреаговали
3) да су спремни да се забарикадирају и блокирају цео факултет.
Наравно да ће Вучићева опозиција, као што раде на свим протестима, покушати да их политизује, преузме и представи их као политички обрачун, руски малигни утицај и остале испразне флоскуле али питаћу вас једно питање:
Хоћете ми рећи да власт или тзв опозиција имају више да изгубе и више ризикују од једног студента?
По мени, избор је лак. Студенти протестују и за мене и за цео народ коме је досадило да му људи који зарађују 300.000 динара по сваком србомрзачком памфлету кога напишу, мене уче о мом пореклу, мојој историји и како требам да се понашам и шта да радим у мојој рођеној земљи. И не да ћу их подржати, него ако је потребно доћи ћу лично у Нови Сад. Позивам и вас да то урадите. И позивам оно мало професора и праве интелектуалне елите са других Универзитета да их подрже.
Вучићев трбухозборац Миломир Марић на Твитеру већ предлаже мере којима жели да амортизује незадовољство. Неће моћи. Не овај пут.
Етичка комисија Филозофског факултета у Новом Саду, па отказ. Нема одступања.
