Заменик генералног секретара НАТО Мирчеа Џоана рекао је за ДВ да је алијанса одлучна да настави да подржава Украјину колико год буде потребно.
ДВ: Пре годину дана руски председник Путин је започео свој рат против Украјине. Украјински председник Володимир Зеленски је управо одбацио одустајање од било које територије своје земље у потенцијалном мировном споразуму са Русијом. Али шта је са НАТО-ом? Да ли ће алијанса подржавати Украјину све док руске трупе контролишу делове земље, укључујући Крим?
Мирчеа Џоана: Одлучни смо да наставимо да подржавамо Украјину колико год буде потребно и да се побринемо да Украјина победи у овом рату. Дакле, господин Путин може да заустави овај рат сваког тренутка. Ако одлучи да заустави рат, рата више неће бити. Биће мировних разговора.
И верујем да су Украјинци ти који треба да дефинишу шта представља победа и који ће бити предуслови за политичко решење. Дакле, ми помажемо Украјини, а помажући Украјини помажемо себи. А ми смо ту да останемо на дуге стазе са Украјинцима.
НАТО је значајно појачао своје присуство на свом источном крилу. Шта ће алијанса учинити да заштити регион Црног мора (укључујући вашу матичну државу, Румунију) и зашто је овај регион толико важан у контексту руског рата у Украјини?
Дозволите ми да вам дам само мали историјски подсетник. Сећате се 2008. у Грузији — то је било на Црном мору. Сећате се Крима 2014 – он је у Црном мору. Дакле, видите како Русија користи војне капацитете Црног мора да пројектује моћ све до Африке и Медитерана. Дакле, то је такође Црно море.
Зато у стратешком концепту НАТО-а који су наши лидери одобрили у Мадриду, Црно море сматрамо и препознајемо као стратешки регион, од стратешког значаја за нас. Не једини: важно је Балтичко море, важно је Јадранско море, важно је Северно море, важан је северни Атлантик. Али Црно море има специфичност са толико руског присуства, са толиким притиском који врше на Украјину. Такође имамо Украјину и Грузију и Републику Молдавију, који су партнери НАТО-а.
Дакле, Црно море је веома важно. И предузимамо конкретне кораке. У мојој домовини, Румунији, Француска предводи борбену групу. У суседној земљи, Бугарској, борбену групу предводи Италија. Дакле, обраћамо пажњу и улажемо у одвраћање и одбрану црноморских земаља.
Притисак на Молдавију расте, а руски ракетни удари на Украјину представљају директну претњу безбедности Молдавије. Како НАТО може помоћи земљи да гарантује њену независност и суверенитет?
Молдавија је партнер НАТО-а. Већ три деценије помажемо Молдавији на много начина. Наравно, знамо да је Република Молдавија по уставу неутрална држава и то поштујемо. Али видимо интензивирање партнерства између Републике Молдавије и НАТО-а. Одговарамо на захтеве које нам упућују влада и председник Молдавије, како према НАТО-у као организацији, тако и према појединачним савезницима.
(Молдован) Председница Маиа Санду је у праву: То што сте неутрални не значи да сте слаби у одбрамбеном смислу. Постоји нешто занимљиво у вези са Републиком Молдавијом: земља је заједнички партнер НАТО-а и Европске уније. Чињеница да је ЕУ Украјини, али и Молдавији дала јасан пут ка чланству у ЕУ, на неки начин помаже Молдавији да се одупре овом огромном притиску Русије. Јер против Републике Молдавије Русија је повела цео свој арсенал хибридног рата.
Није то отворени рат као у Украјини, али је, ипак, притисак на Молдавију огроман, јер је притисак на Грузију веома висок, односно на Босну и Херцеговину. Зато још више помажемо овим партнерима који су под великим притиском Русије.
Улазак Финске и Шведске у НАТО је припремљен, али неке државе чланице још увек одлажу ратификацију протокола о приступању — попут Мађарске. Шта мислите шта стоји иза овога?
Пре свега, процес уласка ове две нове чланице у НАТО је био најкомпримиранији и најубрзанији од свих осталих проширења НАТО-а након Хладног рата. Дакле, то је брзо по било ком стандарду. Друго, они су већ позвани у НАТО, тако да учествују у многим, многим стварима, укључујући и НАТО планирање одбране и вежбе. Дакле, они су углавном за столом већину времена.
Уверени смо да ће два национална парламента која тек треба да ратификују приступне протоколе Шведске и Финске — а то су мађарски и турски парламент — то учинити експедитивно. Генерални секретар Јенс Столтенберг био је у Анкари пре само неколико сати и поново је рекао председнику Ердогану. Такође указујемо на наше шведске будуће савезнике.
Тако да смо оптимисти да ће и ове две земље бити пуноправне чланице НАТО-а. Такође смо уверени да ће два преостала парламента убрзати процес њихове ратификације. А онда, без икакве друге одлуке, оног тренутка када два преостала савезника ратификују, инструмент чланства ће бити представљен Стејт департменту у Вашингтону. То је правило.
И постаћемо, надамо се, на путу за Виљнус [самит НАТО-а, 11–12. јул 2023. – Напомена уредника], савез 32 нације, најмоћнији и најрелевантнији савез у историји човечанства. Финска и Шведска ће нам додати велику софистицираност, демократску и војну и отпорност, и додатну вредност.
Заменик генералног секретара НАТО Мирчеа Џоана, бивши шеф Социјалдемократске партије у Румунији, био је румунски министар спољних послова (2000–2004) и председник Сената Румуније (2008–2011).
ИЗВОР: dw.com
