Био је 2 часа након поноћи, тог 2 јула 1992, шесторица полицајаца муслиманске службе безбедности града Коњица упала је стан породице Голубовић.
Одвели су Ђура и Власту, родитеље, и њихове синове Петра(7) и Павла(5).

Одведени су недалеко од града и стрељани, ипак старији дечак Петар, у страху је пао непогођен, када су се џелати удаљили, умазан крвљу родитеља и млађег брата и престрављен оним што је доживео, Петар креће назад ка граду и долази до полицијског пункта где неповезано прича шта се управо догодило и моли за помоћ.

Два полицајца са пункта обавештавају моторолом колеге о пропусту који су начинили, те се они кроз пар минута враћају. Убацују Петра опет у возило и одводе поново на стрељање, овога пута није било грешке, дечак је стрељан и „оверен“.

За овај страшан злочин осуђен је само један припадник МУП-а БиХ, на 13 година. Одлежао је, али је касније због других злочина ухапшен и умро је у затвору. Пар њих стигла је казна смрти у рату, остали живе слободно.

Обновљена црква Светих Апостола Петра и Павла у Коњицу посвећена је невино страдалим Српчићима, Петру и Павлу.

Нама остаје, да памтимо, да угашене осмехе ова два анђела не заборавимо, а неко ће некад, њихову невину крв намирити.

 

 

Дејан Јеремић / Васељенска

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here