Филић, иначе рођен на Косову, избегао је да у тексту помене речи “Србин” и “Србија”

Новинар Вечерњег листа Антон Филић је на дан кад је Новак Ђоковић ушао у легенду светског спорта, освојивши 20. гренд слем титулу и поставши, ваљда сад и званично, највећи тенисер у историји, написао срамотан текст, у којем проглашава Ђоковића за спортисту “хрватско-црногорског подријетла”.

Филић, иначе рођен на Косову, у Јањеву, месту са више од 4.000 Хрвата (1963. године, додуше), спортски је новинар са великим искуством, и овим текстом ће, попут Новака, ући у легенду, само легенду друге врсте, ону која има везе са срамотом и глупошћу.

Да не дужимо, пренећемо цео Филићев текст (објављен пре финала са Беретинијем), оставићемо га на хрватском језику:

“Било је прилично тијесно, али Новак Ђоковић је без изгубљеног сета у полуфиналу надјачао Дениса Шаповалова са 7:6 (3), 7:5, 7:5 и ушао у свој седми wимбледонски финале.

Нашао се на прагу сјајног остварења, може у недјељу (почетак је у 15 сати, Спортклуб) у свом 30. Гранд Слам финалу освојити 20. наслов и тако се у тој категорији изједначити с Рогером Федерером и Рафаелом Надалом. Успије ли побиједити у финалу, он ће бити и корак ближе заокруживању сезонског Гранд Слама, а како ће наступити и на Олимпијским играма у Токију, и остварењу Златног Слама, што је досад успјело само легендарној њемачкој тенисачици Стеффи Граф (данас супрузи Андреа Агассија) 1988. године. А Новаков супарник у финалу бит ће сјајни Маттео Берреттини (25 година, Новак их има 34), први Талијан у wимбледонском финалу, који је са 6:3, 6:0, 6:7 (3), 6:4 свладао Пољака Хуркацза.

Осим хрватско-црногорског подријетла – и зато што је увијек спортски и политички коректан – нас Ђоковићеви успјеси веселе и зато што му је тренер (један од двојице) наш Горан Иванишевић, легендарни освајач Wимбледона отприје 20 година.

О Горанову и Новакову раном познанству у академији Николе Пилића у Мüнцхену већ смо пуно писали, а сад желимо истакнути успјешност њихова сада већ двогодишњег српско-хрватског партнерства. Оно је зачето о Wимбледону 2019. и Горан с правом рачуна тај трофеј као свој – тренерски.

У међувремену су Ђоковић и Иванишевић освојили још девет турнира, од чега три из категорије Гранд Слам. Дакле, Новак је с Гораном освојио свој 16. (Wимбледон 2019.), 17. (Аустралиан Опен 2020.), 18. (Аустралиан Опен 2021.) и 19. Гранд Слам наслов (Роланд Гаррос 2021.), а сада је на прагу да освоји и 20. (пети с Гораном). – Горан је био јако узбуђен вечер прије меча, биљежила се 20. обљетница његова освајања Wимбледона, великог тријумфа који сам ја пратио из Хрватске, био сам у Умагу. Након меча Горан ми је, мало у шали, мало у збиљи, рекао да сам играо волеје као Рафтер те да је био импресиониран мојим волејима и како сам играо на мрежи у неким кључним тренуцима. На бреак-лоптама излазио сам на мрежу и то је био дио тактике – напоменуо је Ђоковић, који се ове године први пут у Wимбледону до финала није морао сучелити ни с једним тенисачем из Топ 10.

Него ће тек у финалу имати деветог тенисача свијета Берреттинија, који је заправо у поретку уживо већ осми. Ту срећу Ноле досад није имао ни на једном од Гранд Слам турнира на којима је дошао до финала. А кад су посриједи тренери, ништа од заслуга не желимо одузети ни другом Ђоковићеву учитељу Словаку Мариану Вајди, и он и Горан подједнако могу “рачунати” на ове успјехе. Што само потврђује старо тениско правило да нема резултата без тимског рада. Професионални тенисач не може бити максимално успјешан ако иза њега не стоји тим, екипа људи која ће сервисирати све његове тениске потребе.

Извор: Еспресо

2 КОМЕНТАРА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here