Након 20 година рада у великим корпорацијама, Данац рођен у градићу Ниборг, дошао је на чело Рио Тинта са циљем да након многобројних скандала који су ескалирали копањем рудника у клисури Јукан у Аустралији, угаси ватру и поправи репутацију ове компаније. Да ли му то полази за руком?, пита се у свом ауторском чланку Павле Јакшић, пишући за портал Форбс (forbes.n1info.rs)
Јакоб Стаусхолм се родио у Ниборгу, у Данској, у граду који се први пут спомиње 1193. као замак Ниборг, који постоји и данас. Дечак рођен у породици грађевинског инжењера и мајке учитељице похађао је Ниборг гимназију у Фунену, да би дипломирао економију на Универзитету у Копенхагену.
На бизнис није дуго чекао, пошто је још током школовања на универзитету почео да ради у данском седишту компаније Шел, у Копенхагену. Годину по годину, Јакоб је нанизао више од 20 година корпорацијског искуства, првенствено на вишим финансијским позицијама у поменутом Шелу, радећи широм Европе, Латинске Америке и азијско-пацифичком региону (држао је позицију потпредседника финансија и главног интерног ревизора).
Јакоб се 2008. вратио у родну Данску као финансијски директор групе глобалног провајдера ИСС, који је још тада пословао у више од 50 земаља, уз 450.000 запослених.
Велике корпорације постала су његова судбина.
Од 2012. до 2018. радио је за А.П. Молер-Маерск, највећу светску бродарску компанију са годишњим прометом од 50 милијарди долара. Био је главни директор за стратегију, финансије и трансформацију, прво за Маерск Лајн, а касније за целокупну Маерск групу. Као члан управног одбора, надзирао је стратегију, дигитализацију, ИТ сектор, правне послове и центре за трансформацију и заједничке услуге.
Уз све ово, био је неизвршни директор компаније Вудсајт Петролеума (између 2006. и 2008.) и Статоила (сада Екинор), од 2009. до 2016. године. Вудсајд је аустралијска компанија за истраживање и производњу нафте и највећа независна компанија за нафту и гас у Аустралији.
Екинор је међународна енергетска компанија посвећена дугорочном стварању вредности у будућности са ниском емисијом угљеника, стационирана у норвешком Ставангеру.
Јакоб се придружио Рио Тинту у септембру 2018. као главни финансијски директор, а касније и извршни директор у јануару 2021. године. Ту дужност је преузео од Жан-Себастијена Жака, који је био на челу компаније од 2016. године. Магазин Харвард Бизнис Ривју га је 2019. године прогласио једним од 100 најбољих светских извршних директора.
Жак је преузео одговорност за уништење древног аустралијског абориџинског локалитета у клисури Јукан упркос чињеници да је одлука о експлозији пећине донета две хиљаде и тринаесте под руководством претходног извршног директора. Локалитет Абориџина стар 46000 година уништен је експлозивом у мају две хиљаде и двадесете, а Рио Тинто је тада навео да су постојла још три начина да се до рудника дође.
Овај локалитет био је од највећег археолошког значаја са великим бројем камених артефаката од љуспица, ретких остатака фауне, јединственим каменим оруђем, очуваном људском косом и са седиментом који садржи полен запис о хиљадугодишњим менама и променама животне средине.
Поред Жака, компанију су напустила још два главна оперативнца, док је Рио Тинто издао саопштење, након негодовања јавности и широке међународне медијске пажње и критике, у којем се извинио племену Путу Кунти и народу области Пиникура за уништавање пећина и њиховог наслеђа. Ипак, штета је постала иреверзибилна, а извињења нису била довољна, поготово у Аустралији, где је питање Абориџина изразито деликатна тема.
Главни задатак Стаусхолма суштински је дакле било мењање репутације Рио Тинта након афере Јукан, а то није било нимало лако. Он је тада изашао у јавност са главним циљевима: најбољи оператер, ЕСД креденцијали (компонента преференцијалних набавки која настоји да ојача и диверсификује ланац снабдевања корпорације, док истовремено стимулише економску трансформацију и отварање нових радних места), друштвене дозволе, беспрекоран развој.
У дугорочним рударским пословима, који понекад изискују деценије, да би се се о њима судило, још је рано да се да оцена, шта је од наведеног испуњено, и да ли је уопште.
Кина, стратешко партнерство
Током последњег самита у Давосу, на Светском економском форуму Јакоб Стаусхолм је изјавио да „постоји пуно неизвесности у данашњем свету, али пуно се и дешава, у смислу развоја, вештачке интелигенције“, указујући на трендове у Кини, у којој се све више обраћа пажња на питање климатских промена, уз велику експанзију обновљивих извора енергије, електричних возила.
„Био сам у Кини у децембру две хиљаде и двадесет и треће године и видим доста активности, кинеска економија је прошле године порасла 5,2 одсто. Ми смо некако опрезно оптимистични у вези са постепеним опоравком кинеске економије“.
А колико је она важна најбоље говори чињеница да постепени опоравак укупне кинеске економије значи пораст потражње за производима Рио Тинта. Стаусхолм је у Давосу навео да је потражња за њиховим производима током две хиљаде и двадесет и треће била велика, и она се највише односила на гвожђе, пошто кинеске челичане раде пуном паром.
Уз то, Кина је од изузетног значаја за Рио Тинто јер је то земља која од њих највише купује, која њима доноси највише зараде (скоро 60 одсто прихода). Уз то је и земља која даје највише акционара у компанији са седиштем у Лондону.
Претходни параметри не чуде јер надоградња, отварање и трансформација кинеске индустрије доводи до велике потражње за производима, односно отвара пословне могућности за Рио Тинто, и друге мултинационалне корпорације широм света.
Као највећи светски произвођач челика, Кина има огромну потражњу за рудом гвожђа, сировине за производњу челика, која је такође једна од главних индустрија која производи емисије угљеника.
Рио Тинто као највећи светски произвођач руде гвожђа, имао је низ спона и заједничких предузећа са кинеским партнерима ових година него икада раније у својој историји.
На маргинама последњег Кинеског развојног форума у Пекингу Стаусхолм је изјавио да „потенцијал декарбонизације челика у Кини представља огромне могућности за глобалне рударске компаније, а да је Рио Тинто компанија посвећена проширењу сарадње са Кином изван трговине – на истраживање, заједничка улагања, истраживање и развој решења са ниским садржајем угљеника у ланцу вредности челика“.
Потпуно је јасно да је Кина у фокусу Рио Тинта. Брз развој соларне енергије и енергије ветра, проширења мреже и продукција електричних возила, где Кина предњачи у свету, довеле су до веће потражње за производима које Рио Тинто обезбеђује, и то не само бакра, већ и алуминијума, као и материјала за батерије. Руководство Рио Тинта стало је иза кредоа да је „зелена транзиција потпуно нова пословна прилика за компанију“.
Проблем за Рио Тинто је тај да је једини начин да се нешто „зазеленели“ то да се негде другде „зацрни“, и по тој маргини Рио Тинто хода годинама, бивајући оштро критикован.
На повећање могућности пословних активности Рио Тинта у Кини могла је да укаже и изјава Жао Шанбина, главног стратега и инвестиционог менаџера у компанији Беијинг Голд анд Фореx Фортуне, који је рекао да „увођењем нових квалитетних производних снага, уз тренд декарбонизације, индустрија челика ће постепено прелазити са високог раста на висококвалитетни развој“.
Рио Тинто је прошле године добио одобрење од аустралијске и кинеске владе за заједнички развој шангајске компаније Чајн Баови Стил Група и Рио Тинта на пројекту Вестерн Ренџ у Западној Аустралији, руднику гвожђа, који ће помоћи у декарбонизацији ланца вредности челика.
Породица и три адресе
Јакоб је ожењен и има троје деце и своје време проводи између својих домова у Данској, Мајорци и Лондону. Страствени је бициклиста, и рано јутарња вожња до посла често је његова рутина, када му то време дозволи. Пошто је време новац, врло ретко.
Компанија је завршила изградњу рудника Оју Толгои у Монголији (једном од највећих познатих налазишта бакра и злата на свету), и то ће на крају бити четврти по величини рудник бакра на свету, а сав концентрат бакра тренутно иде за Кину.
Током њујоршке климатске недеље 2022. године Стаусхолм је у разговору за Атлантски Савет малтене реитерирао своје најаве са почетка своје каријере у Рио Тинту:
„Ми смо први у ланцу, тако да снабдевамо производну индустрију и робу широке потрошње. Запитали смо се прошле године где смо сада и поставили смо четири циља за компанију, а један од њих су
беспрекорни ЕСД акредитиви, и иако на неки начин можете да кажете то звучи неопипљиво, заправо је од велике важности јер то значи да можете да урадите још више. Циљ нам је да наше емисије угљен диоксида смањимо и до 50% до 2030. године, а то је огромна промена за овако велику компанију. Такође смо најавили да ћемо у ту сврху уложити 7,5 милијарди долара уз још пуно индиректних инвестиција. Немамо све одговоре, морамо да радимо и са партнерима, а опет не смемо да губимо време.
Србија, омеђена неизвесношћу и страхом око потенцијалног вађења литијума у оквиру пројекта Јадар, вапи за било каквим информацијама о Рио Тинту, његовим пословима, функционерима, а када је та компанија у питању, оно што о њој може да се сазна на глобалном нивоу, често није нимало охрабрујуће у разним контекстима. Новац јесте важан, али постоји и нешто пуно важније. Ваздух, земља, вода, за почетак.
Извор: forbes.n1info.rs
Преузето са: Србин.инфо
