Интервју Бојана Панаотовића директора Културног центра Нови Сад, за ПАТРИОТ.
БИОГРАФИЈА:
Бојан Панаотовић је рођен 1974. године у Новом Саду. Основну школу завршио је у Новом Саду, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за социологију, и стекао звање дипломираног професора социологије. Студије је завршио у редовном року са просечном оценом 8,57. Као апсолвент, предавао је социологију у једној новосадској гимназији, а годину дана је радио као асистент на предмету Криминологија са социјалном патологијом на
Филозофском факултету у Новом Саду. Од новембра 2000. до јуна 2016. године био је аутор и водитељ емисије „Екстреми” на новосадској Телевизији „Мост” која је тематизовала друштвенополитичке теме и у којој су гостовале многе угледне личности из јавног живота из Србије и региона. Истраживања гледаности, оцене невладиних организација и тв критичара, емисију „Екстреми” сврставају у скупину најугледнијих емисија овог типа у Србији. Од јануара 2017. године Бојан Панаотовић је аутор и водитељ емисије „Суочавање” на Новосадској телевизији. Најупечатљивије тв критике његових емисија написали су Душко Богдановић и Богдан Тирнанић.
Бојан Панаотовић је објавио пет књига – лирских записа, прозе и есејистике, а рецензенти су му између осталих били академик Никола Милошевић, Војислав Деспотов, Душко Трифуновић, проф. др Драган Коковић, Перо Зубац и др.
Дана 1. јуна 2015. године, Скупштина града Новог Сада именовала га је за вршиоца
дужности директора Културног центра Новог Сада. Августа 2015. године покренуо је
иницијативу за опорезивање кича и шунда и реафирмацију аутентичних културних
вредности. Ова иницијатива, усмерена, најпре, против превелике заступљености ријалити програма у јавном животу, изазвала је огроман медијски одјек и у Србији и у региону, а многе утицајне личности из друштвеног живота јавно су подржале ову акцију. Јула 2016. године Скупштина града Новог Сада именовала је Панаотовића на место директора
Културног центра Новог Сада, на мандатни период од четири године.
Идејни је покретач Конференције о регионалној стабилности која је први пут одржана
2017. године у Културном центру Новог Сада и која окупља интелектуалну елиту читавог региона, а чије су централне теме мир, коегзистенција и сарадња на постјугословенским просторима.
Културни центар Новог Сада води са тимом својих сарадника, држећи се концепта
слободе, отворености, демократичности, мултикултуралности и поштовања традиционалних вредности.
Како оцењујете разговор лидера ССП Драгана Ђиласа и председника Александра Вучића?
– Фрапантно је данас слушати оне који годинама лелечу и ламентирају над Србијом као „подељеном земљом“ и „располућеним друштвом“, како бацају дрвље и камење на Ђиласа због састанка са Вучићем. Шта они желе да кажу? Да је добро када разговарају Шолц и Путин, Макрон и Путин, на пример а јерес је када разговарају Ђилас и Вучић. Заговорници таквог приступа заправо прижељкују и гурају Србију ка немирима и нестабилности. Срећом, такви ирационални политички неурастеници представљају убедљиву мањину, а Србија има потенцијал да очува стабилност. Вучић и Ђилас треба да разговарају. Разговор не значи коалицију, колаборацију, трговину испод жита аутоматски али је увек благотворан као алтернатива подизању тензија, немирима и братомржњи.
Да ли је Ђилас издао опозицију?
– Ђилас није издао опозицију, само је лукавији и политички вештији од већине осталих. Срачунао је да је 60 много више од 50 и да не постоји ни теоретска могућност да опозиција преузме власт у Београду, те покушава да извуче превремене(он то назива поновљеним) изборе у Београду. Тезе о томе како СНС не би имао легитимитет да формира београдску власт јер би пребези из опозиције значили прекрајање изборне воље, смешне су, јер би далеко мањи легитимитет имала коалиција Заветника и Морамо, присталица ОДKБ-а и НАТО-а, бранилаца косовског завета и заговорника потребе да се „ампутира гангренозна нога како би се спасило читаво тело…“. Речју, далеко је логичнија коалиција СНС-а и ПОKС-а, него Двери и НДБГ, на пример.
Да ли ће Србија ипак на крају увести санкције Русији?
– Нико не може да види будућност и да са сигурношћу тврди да ли ће Србија увести санкције или не. Чак и ако их уведе и Руси добро знају да је најдуже одолевала и да је такву ствар учинила уз прислоњен пиштољ уз слепоочницу. Ако се то и догоди, биће то нека форма слична Мађарској, без санкција на енергенте и без распиривања русофобије која поприма зачуђујуће размере у многим земљама.
Десница у Србији, након избора, улази у парламент са јаким проруским наративом. Претходно се више бавила геј парадом, Косовом, регионом, породичним вредностима. Да ли ће Србија имати више штете или користи од те десне русофилије?
– Десница треба да буде заступљена у парламенту јер представља део српског бирачког корпуса. Они ће јахати на таласу русофилије и стицати на томе поене. Ипак, када би добили кормило државе у руке, јамачно би окренули плочу. Уосталом, када се у једном тренутку учинило да ће моћи да формирају власт у Београду, намах су заборавили на Русију и били спремни да креирају власт са онима који су за безусловно и беспоговорно увођење санкција Русији и за које је Путин Хитлер. Не сви, али већи део њих.
Зашто десне партије нису изашле на једној листи и освојиле више процената?
– Најрационије би било да се десница удружила и да је заједнички ушла у парламент. Да су тако урадили, данас би били друга по снази политичка групација у скупштини. Ипак, „Један Србин, две партије“, каже стара пословица. Сујета је чудо. Такође не треба заборавити да је недавно деда мраз опозицији донео цензус од 3% без кога би многи и даље грејали клупе за резервне играче ван парламента.
Канселовање Русије је у току. Србија ће се наћи потпуно у западној сфери утицаја. Каква нас судбина чека?
– Запад може да кенселује Русију и руску културу, али тиме неће поправити економију Европе, неће угрејати станове у Холандији и Немачкој за које један министар недавно рече да треба да буду ноћу на 15 степени, а дању на 19, неће спречити затварање фабрика и радних места у погонима који не могу без гаса… ми не треба да учествујемо у кенселовању било кога, али треба да прагматично и рационално следимо интересе наше земље. Достојевског, Пушкина, Чајковског, Горког, Јесењина… можете кенселовати само на своју штету.
Да ли је рат у Украјини увод у Трећи светски рат?
– Многи твде да је Трећи светски рат већ отпочео. Треба се молити Творцу за мир. И за престанак братобилачког рата Русије и Украјине. Наравно, по среди је рат Русије и експонената одређених центара моћи Запада, а народ у Украјини је колатерална штета. Но, било како било треба се интензивно молити за мир у свету и практично, политички, грађански, интелектуално и на сваки други начин делати у смеру мира.
