Новосадска јавност је у протеклој седмици била усталасана протестом студената који су били повређени јавним наступимa Динка Грухоњића. Његово олако и саркастично помињање имена усташког злочинца Динка Шакића и константо омаловажавање најузвишенијих колективних вредности нашег друштва, приморале су их да предузму меру блокаде рада Филозофског факултета у Новом Саду. Као бивши студент овог факултета, више бих волео да су успеси наших студената или професора скренули пажњу шире јавности на ову високошколску институцију, а не ови жалосни догађаји. Ипак, они нам говоре о елементарном питању где су границе слободе изражавања, говора мржње, али и елементарне пристојности.
Не може да схвати чињеницу да је од распада Југославије прошло готово тридесет година
Кроз бројне наступе Грухоњића, тешко је разлучити да ли су ово ставови универзитетског професора, новинара или политичког активисте? Евидентно је да ратна траума кроз коју прошао почетком деведесетих и социјалистичко усмерено образовање старе Југославије су у његовим текстовима створили идеолошки микс који не може да схвати промену времена и чињеницу да је од распада Југославије прошло готово тридесет година. Искључивост у ставовима је равна скојевској фанатичности и иделогогији, сви који су на његовој страни су добри а са друге стране су фашисти и звери.
Како би холандско друштво реаговало на овакав говор у јавном етру?
У његовим текстовима и даље су живи Равногорци, генерала Михаиловића, Слободан Милошевић, бомбардовање 1999. године као и отворени презир и мржња према православној цркви. Моје питање је веома једноставно, какав би био став надлежних органа али и шире јавности да је жаока његовог пера била усмерена према припадницима римо-католичке вере, муслиманима или протестантима? Да ли православна црква и верници имају право на заштиту против овог вербалног прогона и шиканирања? Како би јавност реаговала на навода да је Грухоњић написао да ће се деца у Сплиту рађати са дугим рукама и тупим погледима или да ће у Сарајеву деца која бацају петарде бити будући кољачи? У остало, замислите у Немачкој да је универзитетски професор макар и из шале рекао да се зове Рудолф, као Рудолф Хес? Како би на пример холандско друштво реаговало на овакав говор у јавном етру, да ли се овде брани слобода говора или нешто друго?
Ћутање већег дела академске заједнице оставило тужан утисак
Ипак, подршку коју је добио од дела академске заједнице као и дела опозиције показују да се ка овом спору није пришло са становишта елементарне људске пристојности већ са уско партијских ставова. Како другачије описати присуство опозиционих лидера и активиста на протесту против блокаде Филозофског факултета? Ипак, њихово присуство јесте вредно поштовања јер су стали иза своје перјанице која је у доброј мери избрусила њихове политичке ставове. Ћутање већег дела академске заједнице јесте оставило тужан утисак и ја могу да га прихватим само као кукавичлук или неспремност да се изађе из зоне комфора. Колико ја знам ћутање значи слагање, бар је тако некада било?
Мој родни град, Нови Сад, прихватио је Грухоњића када му је било најтеже
У прилогу наведеној тези, да овде имамо отворен говор мржње поставио само неке од грубих реченица из тестова Динка Грухоњића. Волео бих да сам имао прилику да његове ставове пронађем у научним радовима или монографијама али до њих нисам успео да дођем. То није свакако његов проблем већ одговорност и срамота оних који су му дали запослење на престижној високошколској институцији, Новосадског универзитета. Мој родни град, Нови Сад, прихватио је Грухоњића када му је било најтеже, овде се професионално изградио и остварио и академску каријеру. Ипак, за њега је наша држава Мордор то јест отелотворење зла, не баш уобичајене став за човека који ипак на крају ради за државу Србију.
Нови Сад, као мултиконфесионална и мултиетничка средина, градио се вековима у назад на поштовању и очувању различитих традиција и култура а отворени напади на било коју верску заједницу увек су примани са осудом. Да ли ови напади могу да се аболирају професорском катедром? Да ли Грухоњић има посланички имунитет?
На крају морам рећи, поносим се што у мојој држави постоји слобода мишљења, слобода изражавања а последња седмица је то свакако показала. Ипак, где се налазе границе злоупотреба те слободе? Мислим да би о томе морале да се изјасне и надлежне универзитетске институције, али и институције државе Србије. У остало, да не буде да је неко другачије приказивао снимак, погледајте сами текстове па просудите свако по својој части и поштењу.
http://dinkogruhonjic.blogspot.com/2024/03/gruhonjic-o-crnoj-gori-zvijer-nije-na.html
Црква Србије, звана СПЦ, од свога оснивања с почетка двадесетих година 20. вијека, дакле прије неких стотињак а не прије 800 година као што лажу и мажу, служи сврси за коју је и направљена: да буде продужена рука званичног Београда, то јест великосрпског национализма, на територијама које београдска махала сматра својим ‘вјековним огњиштима’”, поручује је Грухоњић.
Дакле, Црква Србије не само да није хришћанска, она је по потреби и паравојна формација, као у Црној Гори, на примјер“, наглашава Грухоњић.
https://autonomija.info/dinko-gruhonjic-srbija-kao-sibir/
То суочавање значило би и коначни проналазак сопственог идентитета: реч је о малој држави, малом народу, скромне историје и скромних постигнућа, који је некада био на страни добра а некада на страни зла. Нити је Србија лидер нити ће то икада бити. Као и читав Балкан, ми смо само флека на географској карти која, и кад би нестала, готово да нико то не би ни приметио.
https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/9/15/gruhonjic-drustvo-u-srbiji-se-napaja-fasizmom
Користи се свака прилика да се промовишу црква и војска што смо видели по истраживањима јавног мнијења. Када су у питању млади људи у Србији они нажалост имају највише поверења у цркву и у војску. То су два јасна синдрома да је овде на делу заправо не само етнонационализам него се друштво напаја фашизмом.
Користи се свака прилика да се промовишу црква и војска што смо видели по истраживањима јавног мнијења. Када су у питању млади људи у Србији они нажалост имају највише поверења у цркву и у војску. То су два јасна синдрома да је овде на делу заправо не само етнонационализам него се друштво напаја фашизмом.
Грухоњић оцјењује да патријарх Порфирије Перић није аутономна личност, него продужена рука владике бачког и портпарола СПЦ-а Иринеја Буловића.
– Сваки његов одлазак у Црну Гору служи да обиђе касарне СПЦ. Зашто касарне? Умјесто седмог батаљона Слободана Милошевића који је пријетио крвопролићем, ту улогу је сада преузела СПЦ чији су се вјерски објекти заправо претворили у парамилитарне објекте. Зато је прави израз за њих касарна – објашњава Грухоњић.
Оцјењујући да је Порфирије Перић био у функцији пописивача, особе која треба да застраши грађане Црне Горе, Грухоњић каже да „уколико се не изјасне као Срби и то не било који – него православни Срби – онда им пријети опасност управо из тих касарни СПЦ у којима постоји право наоружање“.
http://dinkogruhonjic.blogspot.com/2010/05/za-televizijski-dom-spremni.html
О Бања Луци
У таквом граду, у којем живе само једни, ни женске ни мушке љепоте неће бити. Ноге ће бити све краће, а погледи све тупљи.
https://autonomija.info/dinko-gruhonjic-2013-srbija-je-mordor/
О деци са Лимана
Слине, балаве, мало им је, иако се на све стране и дими, и пуши, и осећа се мирис барута у ваздуху. Они би, нема сумње, у руке узели праве пушке, пушкомитраљезе, снајпере, базуке, минобацаче…, само да доврше покољ који су им очеви започели.
Они не знају шта је љубав, не сећају ју је се, а самим тим су престали желети љубав. Они се најбоље осећају када мрзе.
Зато сада обожавају Господара Вучића. Јер он је ходајућа мржња, он је отелотворење зла, он је Удај Хусеин, он је Саурон. Зато га, као у Мордору, призивају да, као хордама орки, управља њима. Светина, пучина вапи за диктатуром. И диктатуру ће добити.
https://autonomija.info/gruhonjic-ko-danas-pali-zastave-sutra-ce-paliti-ljude/
Тако да је очигледно да је ово друштво дубоко дегенерисано што се тога тиче и што се тиче прогона неистомишљеника“.
http://dinkogruhonjic.blogspot.com/2017/11/
Осим што не плаћа порез на имовину, добија велике новце и из државног буџета, зарађује вртоглаве суме на враћеном обрадивом земљишту, зградама и различитим другим објектима, невладина организација позната под именом Српска православна црква већ се 30 година интензивно истиче распиривањем међунационалне мржње, промоцијом некрофилије, подршком ратовима и ратним злочинцима, хајком против свих могућих мањинских и маргинализованих група, а сада су – по ко зна који пут – ударили по женама и њиховом људском праву да одаберу да ли желе или не желе да рађају.
https://www.lupiga.com/kolumne/przenje-mozga-kako-je-novi-sad-fasovao-da-prostite-kurac?page=2
Можда је, глухо било, курал нацртао управо неко од припадника те невладине организације у црно обучено брадатих људи, који иду около и бацају клетве и анатеме на “Пихтијаде”, “Кобасицијаде” и уопште се баве различитим врстама враџбина и веровања у натприродна бића и појаве.
https://autonomija.info/dinko-gruhonjic-zver-je-opet-gladna/
А Амфилохије–Ристо Сотона држи говор над Ђинђићевим одром.
Не реформишу се дубоко фашизована друштва попут србијанског политикама “малих корака”, него веома гласним говорењем истине, ма колико она била – како то с истином углавном бива – ужасавајућа у својој голотињи: Србија је постгеноцидно друштво.
Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада
Извор: Dnevnik.rs
