Велики број аутобуса из Европе и Скандинавије пристигао је данас у Поточаре на обележавање геноцида у Сребреници. Више о томе за Зицер говоре саме жртве.
–Страшно је било ! Кад су ме звали из мајке Сребренице да ме питају јесам ли погино ’95 одлучно сам ријекао да јесам! Как’ нећ’ погинути Аллаха ми драгог кад су ме мучки убили Срби! Ево ме на плочи, дођи да видиш болан, да после неко не каже како Суљо лаже! –
Друга жртва Селим Хаџић (57), живи од 1991. у Ослу где има своју грађевинску фирму. – Ћуј јаране, ћим је запуц’ло ја сам ош’о! Лијепо су нас горе примили, свака ћас. Али кад сам ћуо штас Срби урадили ’95 одмах сам се пријавио на списак погинулих! Доста је било ћутње! Погинуо сам и ја и бабо мој и моја ханума Мирела ал’ не мере ти сад она говорит, у тоалет је ошла. –
Из удружења Мајке Сребренице кажу да се списак од 3000 попео скоро на 9000 али да то није коначан број: – Свакодневно откривамо нове убијене. Наша организација у сарадњи са невладиним организацијама из Србије свакодневно добија позиве диљем света од убијених. Отприлике месечно проширујемо списак на око 30 нових жртава именом и презименом. Многи од њих живе и раде у Европи, Скандинавији а неки чак у Америци. Свима њима желимо да захвалимо на јављању и да им обећамо да њихово мућко страдање ’95 неће бит заборављено! –
