Живео је једном давно један срећан и вредан Мрав који је сваког дана први ујутру долазио на посао. Цео радни дан био је весео и одлично расположен и певушио веселе песме док је радио. Био је срећан док је радио и његови резултати су били одлични. Међутим, радио је без надзора, јер уопште није имао надређеног шефа.
Зато је господин Стршљен, директор компаније, одлучио да таква ситуација не може потрајати и ангажовао је Бубамару, који је имала велико искуство у руковођењу. Прва брига Бубамаре је била да организује праћење долазака и одлазака на/са посла. У ту сврху успоставила је систем докумената за пријем и одлазак.
Због повећаног обима папирологије, морали су да ангажују секретарицу за припрему папира и извештаја. Паук, који је примљен на ову позицију, одмах је успоставио систем досијеа и постао одговоран за одговарање на телефонске позиве.
У међувремену, срећни и вредни Мрав је само радио, радио и радио.
Директор Стршљен је био одушевљен извјештајима које је добијао од Бубамаре и убрзо је почео да тражи упоредне студије са графиконима, индикаторима и анализама кретања развоја.
Због повећаног обима посла било је потребно ангажовати Хрчка који би био директна помоћ директору и одмах су му купили нови компјутер са штампачем.
Врло брзо, срећни и вредни Мрав је почео да се жали на сву папирну војску са којом је морао да се бори.
Директор је одмах видео да је потребно реаговати што пре. Створио је ново место шефа службе за надгледање срећног и вредног Мрава. На ново радно место запослио је Цврчека, који је одмах по доласку заменио сав намештај у својој канцеларији и на захтев добио ергономски дизајнирану столицу и нови рачунар са равним ЛЦД екраном.
Како је број рачунара растао, морао је да се купи и инсталира мрежни сервер.
Нови шеф службе је схватио да му је хитно потребан помоћник (који му је био и помоћник у претходном предузећу) за припрему плана управљања и буџета службе.
У позадини целе приче, Мрав је постајао све мање срећан и све мање продуктиван.
Шеф Цврчак је одушевљено закључио да мора да наручи студију о друштвеном расположењу и задовољству запослених у компанији.
Када је директор Стршљен погледао бројке и на основу њих схватио да компанија у којој је радио срећни и вредни Мрав више није профитабилна као раније, дубоко се замислио. Ангажовао је најелитнијег консултанта, госпођу Сову, којој је рекао да изврши комплетну дијагностику компаније и да предложи решења за побољшање профитабилности на начин да компанија послује као и до сада.
Након тромесечне детаљне анализе односа у предузећу, госпођа Сова је директору доставила извештај: „Превише је запослених у компанији!“
Директор Стршљен је прихватио вјештачење и одмах разрешио Мрава.
Поука приче:
Никад не буди срећан и вредан мрав. Много више се исплати бити неспособан и не радити ништа. Неспособним не треба њихов надзорник. Ако сте упркос свему продуктивни, никада не показујте да сте срећни када радите, јер за то нема оправдања. Ако заиста желите да будете мрав, покрените своју фирму и нећете морати да радите за стршљене, бубамаре, паукове, хрчке, цврчке и сове.
Нажалост, цела прича је заснована на универзитетским научним истраживањима која говоре да већина људи има тенденцију да живи паразитским животом.
Mrav
Živeo je jednom davno jedan srećan i vredan Mrav koji je svakog dana prvi ujutru dolazio na posao. Ceo radni dan bio je veseo i odlično raspoložen i pevušio vesele pesme dok je radio. Bio je srećan dok je radio i njegovi rezultati su bili odlični. Međutim, radio je bez…
— Željko Kisa (@ZeljkoKisa) February 5, 2024
