Министар грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре Горан Весић објавио је на свом Фејсбук профилу текст о обнови краљеве ћесме на Лисичијем потоку, стратишту на којем су комунисти извршили масовну егзекуцију невиних цивила крајем Другог светског рата.
Весић је истакао да националног помирења неће бити док све жртве не буду имале своја обележја.
Цео текст објаве:
КРАЉЕВА ЧЕСМА НА ЛИСИЧИЈЕМ ПОТОКУ
Скоро пре три године, 15. августа 2021. године, док сам био на функцији у Граду Београду посетио сам, заједно са Оливером Вучковић, директорком Завода за заштиту споменика и Слободаном Станојевићем, директором ЈКП Зеленило Београд, а на позив историчара Бојана Димитријевића и Бранимира Гајића, локацију Краљева чесма у Лисичијем потоку на Дедињу, стратиште невиних жртава комунистичке тајне полиције у покољу изведеном у октобру и новембру 1944. године.
Тада сам обећао да ће ово место, симбол невиног страдања грађана од стране тоталитарне идеологије, и кажњавања Србије, добити изглед какав заслужује. Није потребно подсећати да је деценијама било намерно препуштено забораву, затрпавано грађевинским отпадом и на сваки други начин скрнављено, незнањем или лошом намером. То је било први пут да је град Београд одлучио да обележи ово место страдања.
Тог дана сам обећао да ће Скупштина Града Београда читав тај простор прогласити јавном зеленом површином што је био услов да се место сачува и да се уреди.
Од тада су Завод и Зеленило прионули на посао и разрадили пројекте обнове комплетног природног амфитеатра, укључујући и враћање функције Краљеве чесме.
Са изузетним задовољством видим да је тај морално важан посао сада при крају и да ово свето место добија изглед какав заслужује. И радујем се скором завршетку радова. Лепо је да се заврши нешто што је започето.
На крају, подсетио бих на оно што сам рекао те исте 2021. године, 6. новембра, на полагању венаца жртвама на том истом месту:
„Један од најстрашнијих догађаја, који се десио у модерној историји Београда, је било стрељање више хиљада људи без суђења. Стрељани су само јер је већина од њих припадала другој иделогији или зато што су били богатији од оних који су сматрали да то није дозвољено. Неће бити националног помирења у Србији док свака жртва не буде имала своје обележје, док се не зна гроб сваке жртве и док све жртве не буду једнаке. Без обзира да ли су то жртве фашистичког терора, ревулуционарног терора или било којег“.


 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here