Catena mundi је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. То је „зборник о српству и Србима, свему ономе што су чинили и, нарочито, оном чему су тежили, уједно и буквар и света књига“.
Шта је Catena mundi?
Прво издање је објављено у вихору рата 1992. године. Чим је одштампана, велико интересовање публике за оваквим штивом мистериозно је прекинуто нестајањем енциклопедије Catena mundi са полица књижара. По речима продаваца, неко је за непуних десетак дана купио скоро целокупан тираж, тако да се енциклопедија није могла набавити.
Енциклопедија Catena mundi – српска хроника на светским веригама, чији је приређивач Предраг Драгић Кијук, представља синтезу Срба и српства дугу два миленијума. Књига уобличава духовну и цивилизацијску традицију и најзначајније домете српске историје на Балкану, са јасном поруком да српски народ треба озбиљније да се окрене самоспознаји.
Catena mundi је збирка историјских списа и других публикација које су написали различити аутори, а међу многим познатим именима и врсним умова уврштени су радови: Милоша Црњанског, Владете Јеротића, Радивоја Пешића, Александра Соловјева, Јована Дучића, Растка Петровића, владике Николаја Велимировића и многих других…. Catena mundi је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. То је „зборник о српству и Србима, свему ономе што су чинили и, нарочито, оном чему су тежили, уједно и буквар и света књига“.
У „Катени“ пише ко смо, шта смо, одакле смо, и куда идемо.
Ко је творац Catene mundi?
Предраг Драгић Кијук, творац Catene mundi, био je и остао реметник: борио се против заборава, а за трајне вредности, неодвојиве од усправног стајања пред Богом и људима. У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) „2.000 интелектуалаца у 21. веку”добио је одредницу на уреднички позив. Интернационални биографски центар (St. Thomas Place, England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.
Био је један од оснивача „Фонда истине“ (Београд), Светског сабора Срба (Хајделберг), Црквено-народног сабора (Призрен), „Центра за хришћанске студије“ (Београд), удружења интелектуалаца „Српска национална свест“ (Ниш) и издавачке куће „Еуро Епистел“ (Ашафенбруг). Сва ова удружења борила су се за истину о Србима у доба када је та истина, по налозима Империје, била забрањена, и када је Вол стрит заратио против Косовског завета. Иницирао је и био један од аутора декларације на пет језика („Слово о српском језику“, 1998), која је тражила хитну обнову србистике уместо штеточинске сербокроатистике. Покренуо је и уређивао библиотеке – „Српска дијаспора“ и „Српска породична библиотека“.
Зашто смо штампали енциклопедију Catena mundi?
Eнциклопедија Catena mundi настајала је годинама у Кијуковој радној соби. Коначно, 1992. године, указала се прилика да се овако маестрално дело објави.
Иако је енциклопедија требало да представља темељ нове српске друштвене, интелектуалне и научне свести, она није у довољној мери проникла у јавно мњење, нити је доживела озбиљнију промоцију и пут до читалаца. Наиме, чим је одштампана, велико интересовање публике за оваквим штивом мистериозно је прекинуто нестајањем енциклопедије Catena mundi са полица књижара. По речима продаваца, неко је за непуних десетак дана купио преостали тираж, који није унапред продат у претплати, тако да се енциклопедија није могла набавити.
Књига која даје одговоре на најважнија питања
Енциклопедија у два тома, на скоро 2000 страна, 260 аутора, на десетине мало познатих колорних мапа, даје одговоре на следећа питања:
Шта је истина о Србима који су пре десет векова населили Италију?
Шта је истина о Словенима на Медитерану?
Ко је и када поделио Србе и Хрвате?
Ко је творац југословенске идеје?
Да ли су Хрвати конвертити?
Да ли Америка има комплекс старе Европе?
Зашто Албанци крију истину о својој правој постојбини?
Зашто историја прећуткује српску државу у Тесалији и Србе на Пелопонезу?
Где су живели Срби, према старим картама?
Где су све у 17. веку насељени Срби у Словенији?
Шта је ватиканска идеологија?
Како се Ватикан односио према српском питању?
Ко прећуткује да је винчанско писмо најстарије писмо на свету?
Да ли ће се створити нова Алпе-Адриа-Немачка?
Зашто карте називају Босну и Херцеговину војводством Светог Саве?
Где је сакривена архива о масакру над Србима?
Шта је истина о повијесном праву Хрвата?
Ко су и шта су у ствари били официри НДХ?
Да ли је остварива идеја подунавске федерације?
Зашто је барон Саркотић почетак успона НДХ?
Где су дечија стратишта у „Светој Хрватској“?
Шта је истина о Србима у Хабзбуршкој монархији?
Ко је одговоран за поделу Српске Цркве?
Да ли су усташе порушиле 500 или више српских цркава?
Зашто Римокатоличка црква крије истину о конкордату са Хитлером?
Где је археолошко благо Старчева, Винче, Бањице?
Је ли Балкан колевка светске цивилизације?
Шта су Срби дали медитеранској култури?
Откуд српски кнезови на острву Самос?
Када је српски историчар написао прву хрватску историју?
Зашто НДХ и ХДЗ имају сличне планове?
Чему нас уче Кватерник, Старчевић и Павелић?
Како су нестали Срби католици?
Ко је федерализовао Другу Југославију?
Да ли се судбина Србије кроји за столом великих сила?
По Кијуку, ово је „прва јединствена историја о феномену и судбини Срба, која објашњава истину о народу чија се држава распростирала на истој територији где и колевка светске цивлизације“, „прва мартиријска историја српског народа и нема веће истине од оне на њеним страницама“; она „први пут код нас проговара о разлозима лажне историографије Словена и Срба и плановима католичке идеологије“ и „једина се до сада усуђује да понуди одговоре на сва, за Србе, трагична питања – и помаже вам да разликујете наметнуту улогу таоца од праве истине“…
То је, истовремено, и „прва књига о српским заблудама, истинама, вековним страдањима и наметнутим политикама“, без које се, по Кијуку, остаје у „пакленом резервату антисловенске идеологије“, а са којом се сазнаје да наша „скривене културна историја незауставиво отвара врата 21. века“. Она се бавила и судбином Србије и Југославије, сведочила о тобожњем „хегемонистичком греху Срба“ и, како рече њен аутор, о „сатанизовању народа који је „југословенску идеју“ платио крвљу“. По Кијуку, књига Catena mundi је кадра да замени читаве библиотеке, јер помаже нашој деци да се суоче са „достојанством истине“. Она је по први пут објавила географске карте које сведоче о распрострањености српског народа, његове Цркве и државе, као и о прапостојбини Албанаца.
Књига је ризница изузетних, и у време оно, а и данас, често прикривених текстова о историјској судбини Срба. Она се бавила скривеном историјом древног српства и Словенства, у текстовима попут оног М. Гимбутаса о винчанском, као најстаријем, писму, или оном, В. Рудељева, о историји етничког имена Срба и Хрвата. Радивоје Пешић бавио се аутохтоношћу Словена на Балкану, а Србољуб Живановић антрополошким доказима словенских древности на овом простору. Ту су били и прилози Црњанског и Петровића о нашим топонимима у Енглеској, који потичу из древности српско-келтске.
Кијук је, као и Владика Николај, знао да смо древног порекла; недавно је руски генетичар Кљосов, моделом праћења једног генетског маркера, показао да сви Индоевропљани потичу са Балкана, са територије данашње Србије, укључујући и Стару Србију –Космет и Македонију (а теза о Србима на Пелопонезу, истакнута у „Катени“, доказана је, поново, књигом, изашлом и код нас, Грка Димитрија Петаласа, који даје речи словенског порекла у свом пелопонеском завичају, и тврди да је тамошње становништво словенског порекла, што грчка држава од 19. века систематски пориче, мењајући топониме, хидрониме и грцизирајући имена.)
„Катена“ се, такође, бавила, и то више него озбиљно, ставовима наших непријатеља према српском националном питању: Кијук је објавио и Кватерников текст о Хрватима, текст Анте Павелића о конвертитском народу, створеном од Ватикана и Беча, коме је припадао, као и најважније ставове Анте Старчевића. У књизи је и незаобилазан текст Артура Еванса о Србима, Хрватима и европској политици, као и текстови епископа Никодима Милаша, Јована Олбине, Симе Симића и других о прекрштавању српског народа…
Незаобилазне су анализе порекла Албанаца из пера Хрвата Шуфлаја и чланак Владана Ђорђевића о албанском питању и односу европских сила према њему. Велики део књиге бавио се средиштем „хришћанства без Христа“, Ватиканом, и његовом србоубилачком политиком, као и најбоље чуваном тајном Ватикана, Независном Државом Хрватском и Јасеновцем и другим логорима и јамама којима се, по ко зна који пут, доказивало да је у праву био Достојевски када је писао да је римокатолицизам гори од атеизма јер намеће изопачени Христов лик. Срби у Словенији, Срби у Хрватској, Срби у Босни и Херцеговини, Срби у Војводини и на Косову и у Метохији, Срби у Македонији – све је то била тема „Катене“.
Наравно, Кијук је желео да осветли и злочиначку политику Комунистичке партије према српству – објавио је низ огледа на ту тему, међу којима се истицао текст Косте Чавошког о КПЈ и српском питању.
Аутора у књизи има преко 260!
извор: http://www.catenamundi.rs/
