Руски председник Владимир Путин, ненајављено напустио Москву и данас изненада посетио руску ексклаву Калињинград, која се налази између две чланице НАТО-а, Пољске и Литваније
На први дан школе, Путин је разговарао са ученицима и одговарао на различита питања, па је деци причао о инвазији на Украјину.
– Наша и мисија наших војника је да зауставимо рат Кијева против Донбаса, да заштитимо људе и наравно да бранимо саму Русију – изјавио је Путин. Руски председник такође је рекао да становници Донбаса, подручја у којем живи бројно русофоно становништво, “сматрају себе делом културног и лингвистичког простора Русије”.
Путинов долазак у Калињинград догодио се у време великих напетости и у погледу те руске ексклаве на Балтичком мору, стешњене између Пољске и Литваније две чланице НАТО-а, и то у време рата Русије и Украјине.
Литванија је је у јуну престала да одобрава транзит робе према Калињинграду јер примењује санкције које је Европска унија донела против Москве због агресије на Украјину.
Москва је због те одлуке протестовала и упутила претње, због чега је ЕУ позвала Виљнус да одобри транзит руске робе железницом према Калињинграду, али уз забрану превоза војног материјала. У контексту тих напетости Москва је у августу најавила да ће у Калињинграду распореди најновији модел хиперсоничних ракета.
Историја Калињинграда
Историја Калињинграда је у извесном смислу сажетак траума континента. На подручје су различите земље полагале право, управљале њиме и бориле се на њему.
Током средњег века, регион је населило балтичко племе звано Пруси, који још нису имали никакве везе са Немцима на западу. У 13. веку појавили су се немачки Теутонски витезови и основали веома ратоборну монашку државу. Касније је ово подручје касније постало феуд пољске круне, са литванским и шведским заплетима.
“Пруска” је касније дала име надолазећем немачком краљевству под династијом Хоенцолерн. Реч је постала симбол милитаризма и шлемова са шиљцима који су се касније повезивали са Немачким царством.
Кенигсберг је истовремени био и место европске цивилизације у њеној најузвишенијој форми. Као ханзеатски трговачки центар, то је била полиглотска метропола, са германским, балтичким и словенским дијалектима који су се чули на улицама. Неко време је то чак била и источна испостава континента у доба просветитељства, где се филозоф Имануел Кант родио и размишљао о “чистом разуму” и “вечном миру” међу народима.
Регион се током 20. века нашао у близини центра онога што историчар Тимоти Снајдер назива “крвавим земљама” — места сукоба између Хитлера и Стаљина. На Конференцији у Потсдаму 1945. године, овај други је преузео Кенигсберг и учинио га делом Совјетског Савеза, преименујући га у част комунистичког вође Михаила Калињина следеће године.
Та промена у статусу Калињинграда у то време није била од велике важности. Литванија и Белорусија у суседству су такође биле део Совјетског Савеза, а Пољска је ускоро постала формални савезник у Варшавском пакту.
Али онда се Совјетски Савез распао, а за неколико година и Пољска и Литванија су се придружиле ЕУ и НАТО-у. Калињинград је остао издвојен, а његови ожиљци су добро скривени испод постсовјетског градског пејзажа. Како пише “Блумберг”, Путину данас ова територија вероватно више личи на огроман “носач авиона” иза непријатељских линија.
Извор: АЛО
