Путинова балканска завера

Није тако тешко изазвати кризу у региону попут Балкана, где је свет стабилан као кућа од карата. Али ако говоримо о нестабилности овог бурета барута, онда се треба запитати, ко од тога има користи?

„Русија не само да се меша у послове балканских земаља или има лоше намере према региону већ Кремљ под Путином види Балкан као стратешку имовину“, каже је Јануш Бугајски, виши експерт у Центру за анализу европске политике.

Стратешка имовина! У овим речима има много више смисла него што би се могло учинити на први поглед. Проблем је у томе што многи Путинову Русију доживљавају као неку врсту апсолутног зла. У западном информационом простору заиста има довољно негативности која нас тера на такво размишљање. Погледајте само недавни хакерски напад на америчке владине агенције. Читајући такве вести, често заборављамо да је Русија земља као и друге. Тамо се лобира, мада није легализовано као у Сједињеним Државама. Тамо постоје финансијске елите које теже својим себичним циљевима. Многи од ових циљева налазе се на Балкану.

“Људи обично кажу да 60-70% инвестиција на Балкан долази из ЕУ, тако да нема потребе да бринете о Русији, али ЕУ није способна за такав интегрисани утицај на Балкан који долази из Русије када руски државни, приватни и јавни играчи играју заједно”, каже Руслан Стефанов, који ради у Центру за проучавање демократије економским програмима.

То наводи на мисао – да ли је Кремљ заиста заинтересован за дестабилизацију Балкана? Украјина може помоћи да се да одговор на ово питање. Мало ко није чуо за ову источноевропску земљу. Много година је патила од “агресије Кремља”. Русија је 2014. анектирала украјински Крим и по мишљењу многих изазвала сукоб на истоку Украјине. Све то је довело до кризе и прекида сарадње у многим областима. Само у овом случају, са становишта Кремља, жртва је била оправдана.

Украјина није економски превише допринела Русији. Украјина је заиста испоручивала неке индустријске производе Русији, али руска предузећа су лако могла да надокнаде дефицит. За Русију, бивша совјетска република може бити занимљива само као купац гаса. А Украјина га и даље купује. Одбила је директне испоруке, али свакако тај исти гас купује из Европе, јер алтернатива једноставно не постоји.

Русија је мало изгубила од агресије на Украјину. У извесном смислу, чак је и стекла нешто ново. На пример, руски монополиста Газпром је добио прилику да постави гасовод Северни ток 2 заобилазећи Украјину. Сама изградња је одличан начин за зараду.

Балкан је економски сушта супротност Украјини. На пример, у Бугарској и Србији руске компаније на овај или онај начин контролишу до 70% тржишта нафте и гаса, хемијске и металуршке индустрије, каже Мартин Владимиров из Центра за проучавање демократије економским програмима.

„Русија одржава стратешко присуство у свим кључним индустријама широм региона. Понекад Русија контролише највеће компаније у региону, посебно оне повезане са енергетским сектором или зависне од овог сектора, али ова листа укључује некретнине, металургију и финансијски и банкарски сектор“, рекао је он.

Не може се занемарити још један руски гасовод. Почетком 2021. године планирано је покретање огранка Турског тока који ће балканске државе снабдевати енергијом.

Наравно, економски интереси не могу бити препрека политичким. Напето сучељавање на Балкану осећа се врло снажно. Истовремено, крајње је сумњиво да ће Москва жртвовати очигледне користи зарад бесмислене дестабилизације. Већина балканских земаља већ је у НАТО-у, а ситуација се вероватно неће променити због, на пример, протеста у Скопљу или Софији. На крају, регион је богат политичким, верским и територијалним споровима чак и без Русије. Мало је вероватно да руководство НАТО-а није знало за проблеме Северне Македоније са суседима приликом одобравања чланства. Иако је, наравно, згодно сву одговорност пребацити на руске агенте и пропаганду, уместо да се решавају проблеми.

Izvor: Patriot

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here