САБОР СПЦ ОДЛУЧИО: НАЈВЕЋА ПАЖЊА КОСОВУ, КАДРОВСКО ЈАЧАЊЕ, ПРОМЕНЕ УСТАВА МОЖДА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ
На заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, како је већ објављено, највећа пажња ће бити посвећена питањима очувању Цркве и народа и српске државности на Косову и Метохију. Из тих разлога протеклих дана је ове године убрзан рад на разматрању епархијског пословања, које је по ранијој наредби патријарха и одлуци прошлогодишњег Сабора, ригорозније разматрано на епархијским скупштинама и заседању Патријаршијског управног одбора.
Такође, због комплексности материје, одлучено је да се ове године не врше никакве ревизије Устава СПЦ, већ да се то питање шире размотри, посебно после неопходног јачања архијерејских редова.
Како може да се сазна из кругова епископа извршено је први избор кандидата за нове епископе.
Закључено је да је неопходан стални патријархов викар у Пећкој патријаршији и за тај положај предложен архимандрит Иларион (Лупуловић), настојатељ манастира Драганац, раније прослављени глумац, који је светлост позорнице заменио монашким животом, у коме се показао и као молитвеник и као добар организатор, његова вештина комуникације са медијима је добро дошла посетиоцима историјског седишта СПЦ, а молитвеност пожртвованом сестринству Патријаршије.
Владика диоклијски Кирило би требало да буде изабран за епископа буеносајреског, где помаже досадашњем администратору митрополиту Амфилохију, док би за митрополитовог викара у Црној Гори са титулом диоклијски био изабран игуман Цетињског манастира, својевремени болнички сакелејник патријарха Павла, архимандрит Методије (Остојић).
За кандидате за епископе усаглашени су и студенички архимандрит Тихон (др Ракићевић), архимандрит манастира Рмањ Серафим (Кужић) и архимандрит манастира Ковиљ Исихије (Рогић).
Како су, осим митрополита Амфилохија, викаре тражили и епископ шабачки Лаврентије, новограчанички Лонгин и бачки Иринеј, видеће се распоред викара, логично је претпоставити да ће настојатељ манастира Ковиља остати у Бачкој.
Архимандрит Серафим можда буде кандидован и за осечкопољску и барањску епархију, а можда због величине епархије буде додељен и епископу зворничко-тузланском Фотију.
Сам патријарх, сазнаје се, предложиће Сабору још три кандидата за своје викаре у Архиепископији београдско-карловачкој, и то: архимандрита Стефана Шарића, настојатеља Храма Светог Саве, протосинђела Клеопу (др Стефановића), професора Карловачке богословије, игумана Петра (Драгојловића), настојатеља манастира Пиносава у шумадијској епархији.
Због потребе интензивних контаката са Руском православном црквом око припреме за освећење Спомен Храма Светог Саве поводом 800. Годишњице аутокефалности СПЦ, септембра 2019., досадашњи патријархов викар и у Београду и у Москви, епископ моравички Антоније посветиће се само пословима старешине Српског Подворја у Москви.
Патријарх је, у кадровском смислу, највише забринут за немачку епархију у којој су дуги низ година узбуркане страсти, првенствено међу свештенством.
Не искључује се да се наредних дана изврши још неко кандидовање за владичански чин.
Редакција Видовдана
