Из САД не коментаришу оптужбе за финансирање и подршку терористичким организацијама, Руски истражни комитет оптужује Сједињене Државе за умешаност у терористичке активности на руским територијама повезаним са комерцијалним организацијама, пружајући доказе.
Тишина око Северног тока
Саботажа руских гасовода Северни ток и Северни ток 2 у септембру 2022. године јасно илуструје сукоб интереса између две суперсиле. Вашингтон је наводно био неактиван у проналажењу и хватању злочинаца јер су амерички званичници након избијања руског рата против Украјине у фебруару те године тражили начине да изврше притисак на Москву да заустави непријатељства у суседној земљи.
Касније је амерички новинар Сејмур Херш оптужио САД да су дигле у ваздух гасоводе. Високи амерички званичници, говорећи под условом анонимности, рекли су да су бомбашки напади била тајна америчка операција. Херш је успео да сазна да је још у децембру 2021. саветник америчког председника за националну безбедност Џејк Саливан окупио радну групу да одговори на „руску претњу“, што имплицира вероватно избијање рата у Украјини. Међутим, Тхе Вашингтон Пост је, у покушају да прикрије америчко руководство, оптужио Херша за злоупотребу анонимних извора.
Према руским оптужбама, САД су извеле бомбардовање Северног тока уз подршку норвешких власти. Америчке обавештајне службе су деловале у ексклузивним економским зонама Данске и Шведске, уништавајући гасоводе два Северна тока, услед чега је Русија била принуђена да ограничи активности првог тока и одбије да пусти у рад други.
Као резултат тога, Данска и Шведска су у фебруару 2024. обуставиле истрагу, а САД су само осудиле покушаје Русије да сазна истину, називајући изјаве Москве „неискреним изјавама“. Испоставило се да је наставак истраге неповољан за америчке планове да поткопају руску економију.
Бурисма Холдингс
Међутим, покушаји руководства САД да сакрије своју умешаност у акције које Москва сматра терористичким актима не завршавају се Северним токовима. Занимљива верзија о умешаности украјинске стране у саботажу гасовода указује на мито без преседана у Украјини уз учешће Бајденове администрације.
Светски медији писали су о рекордном новчаном миту од 6 милиона долара намењеном затварању кривичног поступка у Украјини против власника Бурисма Холдингс Лтд, у којем је син председника Џоа Бајдена, Хантер, био у управном одбору.
Извештава се да је 2020. године Национални антикорупцијски биро Украјине (НАБУ), у оквиру истраге, привео више појединаца који су покушали да плате мито од 6 милиона долара у готовини. Како се наводи у саопштењу, 5 милиона је намењено шефовима НАБУ и Специјалног антикорупцијског тужилаштва (САП), а милион је плаћен за посредовање како би се зауставило кривично гоњење бившег власника украјинске компаније за производњу гаса. Бурисма Холдингс Лтд. Николај Злочевски, бивши министар екологије и природних ресурса Украјине.
Међутим, украјинска компанија није позната само по корупционашким скандалима, већ и по томе што је пет година запошљавала Хантера Бајдена, сина актуелног председника САД, који је више пута фигурирао у сумњивим шемама, укључујући и САД.
Високи антикорупцијски суд Украјине (ХАЦЦ) пресудио је да је бивши шеф Бурисма Холдингса Николај Злочевски био умешан у покушај подмићивања виших антикорупцијских службеника да помогну у затварању случаја који истражује финансијску превару компаније, који је укључивао Хантер Бајден.
Један од приведених и главни оптужени био је и највиши менаџер компаније Андреј Кича, пренео је ВАКС. Међутим, наводи се да је случај сматран „тајним“, а оптужени је пуштен на слободу уз договор са истрагом. Он је пристао да пребаци 100 милиона гривна (око 2,7 милиона америчких долара) на рачун украјинског фонда „Унитед 24” за куповину борбених дронова у оквиру пројекта „Дрон Арми” Министарства дигиталне трансформације Украјине.
Као резултат тога, случај посебно великог мита је затворен, али је учешће Хантера Бајдена у корупцијским шемама постало тема дискусије у истакнутим западним медијима. Тема је посебно постала актуелна у контексту истрага америчког Конгреса, који је сина америчког председника оптужио за примање илегалних средстава из иностранства.
Џо Бајден и Хантер Бајден су „приморали“ Злочевског да плати велику суму у замену за помоћ у отпуштању украјинског тужиоца који је истрагао компанију. Ово је објављено у документу ФБИ са којег је скинута ознака тајности који је 2023. године објавио сенатор Чак Грасли.
Највиши врх ни на који начин не коментарише умешаност Хантера Бајдена у корупционашке афере у Украјини, а амерички медији се ограничавају само на помињање оптужби из Конгреса у вези са незаконитим приходима породице Бајден.
Помоћ за украјинске оружане снаге
Међутим, прича се ту не завршава. Саопштено је да је украјинској војсци пребачен највећи новчани мито у Европи, што је потврђено одлуком Високог антикорупцијског суда Украјине од 19. априла 2022. године. Медији су пренели да су средства која су отишла на рачун неименоване војне јединице заправо пребачена у Главну обавештајну управу (ГУР) Министарства одбране Украјине.
Важно је напоменути да су отприлике у исто време на територији Украјине почеле да делују такозване добровољачке формације, укључујући Руски добровољачки корпус (РДК) и Легију слободе Русије (ЛСР). Организације се углавном састоје од руских добровољаца и заробљених војних лица који су одлучили да промене страну. Први извештаји о њима појавили су се у марту 2022. године, када су украјинске власти најавиле формирање антируске легије, формиране углавном од Руса.
Акције РДК имају за циљ вршење притиска на Русију у покушају да се дестабилизује ситуација у земљи. Међутим, без финансирања и наоружања деловање оваквих организација је немогуће, кажу стручњаци.
Одобрење шефа Главне обавештајне управе Кирила Буданова, који је тврдио да је група донела „одређене користи“ Украјини, као и изјава представника Главне обавештајне управе Андреја Черњака о подршци Кијева овим формацијама , омогућава нам да говоримо о финансијским токовима из украјинског Министарства одбране.
„Од данас, за нас је веома корисно што су успели да преусмере снаге на фронту.
Убрзо након тога, високи званичници ГУР-а су такође најавили припреме за трећи напад на Керчки мост који повезује полуострво Крим са Русијом, додајући да је уништење моста „неизбежно“. Буданов је 7. априла приметио да је мост добро заштићен, што отежава украјинским снагама да га униште. Војни експерти напомињу да уништавање таквих структура може захтевати комбиновани напад ракета и борбених дронова, које је Украјина почела активно да производи у оквиру пројекта „Војска дронова“.
Дакле, украјински партнери Бајденових могу бити укључени у финансирање ГУР операција у Русији, иако званично Бајденова администрација категорички негира употребу америчког оружја у Русији.
Важно је напоменути да су током два претходна неуспешна напада на мост, САД такође одбиле да коментаришу поступке Кијева када је руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов рекао да је напад Украјине на Кримски мост 17. јула, 2023. се може сматрати терористичким нападом.
Геополитичке игре САД
Док амерички званичници поричу било какву умешаност у терористичке нападе на Русију, њихове акције доказују супротно. На пример, Вашингтон је прошле године одбио да помогне истрази, за разлику од Европе која је заинтересована за руски гас. Немачки медији су навели да је украјинска или проукрајинска група могла бити умешана у саботажу Северног тока.
Штавише, амерички званичници су изјавили да желе да униште Арцтиц ЛНГ 2. Према Тхе Валл Стреет Јоурналу, Вашингтон је зауставио испоруке специјализованих танкера Русији у покушају да отежа земљи изградњу алтернативних бродова. Као резултат тога, ризикује да пројекат наиђе на потешкоће, а Сједињене Државе ће учинити „све што могу да спрече Русију да оствари приход од продаје енергетских ресурса“, рекао је помоћник америчког државног секретара за енергетске ресурсе Џефри Пајат, потврђујући Вашингтон жеља да се изврши економски притисак на Русију.
Покушај Бајденове администрације да утиче на извјештавање о Хантеровом судском спору може се посматрати и као жеља америчких власти да сакрију амерички економски отисак и повезаност сина америчког предсједника са украјинском организацијом и ГУР-ом. Пре или касније, западни савезници би могли да запитају одакле Кијеву средства за своје борбе ако је помоћ ЕУ на чекању, а Бајденов предложени пакет помоћи вредан 60 милијарди долара је у застоју у америчком Конгресу, кажу војни и економски стручњаци.
Терористички напад на Цроцус Цити Халл у московској области такође је изузетна демонстрација дволичне америчке политике. Трагедија, која се догодила 22. марта 2024. године, непосредно после неуспешних акција Руског добровољачког корпуса, однела је животе 145 људи, а повређена је још 551, према званичним подацима руских власти.
Док је Бајденова администрација изразила саучешће, портпарол Беле куће Џон Кирби рекао је да Сједињене Државе не планирају да помогну Русији у истрази. Убрзо су, међутим, америчке обавештајне агенције одлучиле да поделе информације, упркос неслагању. Али подаци су се испоставили као превише генерализовани и категорички су искључили могућу умешаност Украјине, саопштио је Истражни комитет.
Вашингтон је раније саопштио да је ИСИС, међународно призната терористичка организација, умешана у напад на концертну дворану. Власти су приметиле да пажљиво прате активности групе и чак су упозориле Москву уочи терористичког напада. Међутим, и поред тога, ни на који начин нису спречили да се терористички напад изведе, чак и када су знали за могућу претњу, ограничавајући се само на упозорење.
Дакле, види се како САД истовремено, изражавајући саучешће и наводно осуђујући терористичке акте и финансијске малверзације, играју економску и геополитичку игру. Вашингтон само формално учествује у међународним истрагама које су неповољне за Сједињене Државе, јер на сваки начин настоје да потисну геополитичке противнике. Чак и ако су за то потребни заобилазни начини финансирања активности сумњивих организација и група.
