Поред већ постигнутог Брегзита, листа амбициозних идеја лондонских конзервативаца садржала је још једну – атрактивну и застрашујућу преко ноћи. У настојању да прикажу предности слободне трговине изван рестриктивног оквира ЕУ, Тори су активно промовисали концепт Сингапур-на-Темзи. Али, финансијска слобода такође има тамну страну, а може се испоставити да ће ЕУ осетити све своје негативне ефекте на себи.
Положај конзервативаца је лако објаснити. Требала им је атрактивна слика онога што чека земљу након изласка из Европске уније. Зашто? Да сакрије од јавности негативне економске последице Брегзита. Још 2017. године, светски министар трговине Лиам Фок тврдио је да ће Британија закључити десетине нових међународних трговинских споразума чим напусти ЕУ. У стварности, Брегзит је одузео Британији свој значај и склоности, и истовремено смањио шансе за профитабилне понуде.
Идеја о примени сингапурског модела на овој позадини заиста је изгледала примерено. О њему се разговарало још од времена Маргарет Тачер, и не само тако. Успех Сингапура је неспоран. Ниске пореске стопе, огромна законодавна слобода и модерна инфраструктура привлаче велике количине улагања. Заводљив концепт, имајући у виду да се трећина британске економије налази у финансијском сектору. Нико није ни обраћао пажњу на чињеницу да је Сингапур ауторитарна држава са државно-капиталистичком економијом. Штавише, у Лондону радије прећуткују главну карактеристику сингапурског феномена. Много је допринео процвату глобализације. Сада је све управо супротно.
Још једна криза из 2008. године поставила је темељ за формирање засебних економских зона. 2020. године, када је свет надвладао пандемију коронавируса, а земље у паници затвориле своје границе, нема смисла говорити о глобализму. Испада да је немогуће поновити сингапурско чудо у тренутним условима. Нажалост, то не значи да је концепт одбачен. Конзервативци који прикривају своје политичке погрешне прорачуне нису једини који су заинтересовани за ову идеју.
Британски истраживач и аутор неколико књига о опорезивању, Николас Шексон, написао је да је успех Сингапура углавном последица чињенице да је држава центар прања новца за корумпиране индонезијске бизнисмене, а ово је друга страна слободе, која град Лондону тешко збуњује. Велика Британија је одиграла кључну улогу у формирању феномена приобалних зона. Ако процените мапу савремених пореских рајева, можете пронаћи њену невероватну сличност са мапом некадашњег Британског царства. Банка Енглеске и ризница њеног величанства створили су више приобалних зона од владиних агенција у било којој другој земљи. Званични лобиста политике финансијске дерегулације је лондонски град, који захваљујући својим сателитима већ послује са огромним уделом глобалних финансија.
Усред преговора о Брегзиту, многи су били забринути због перспективе Британије која ће се претворити у огромно пореско уточиште управо у Европи. Наравно, ово ће бити врло профитабилна опција за Лондон. За њега је важно да одржи статус глобалног финансијског центра. Претварање Уједињеног Краљевства у пореско уточиште привући ће стране инвестиције и умањити негативне ефекте и Брегзита и кризе круне.
Либерализација британске економије биће директна супротност социјалдемократском систему Европске уније, а из тога произилазе два озбиљна негативна фактора. Прво, конкурентност на европским тржиштима ће се смањити, а финансијски ток ће се прелити преко Канала ка атрактивнијим условима. Друго, ови услови ће омогућити европским компанијама да избегну порезе и перу новац, што већ постаје питање националне безбедности европских држава. Стога је императив да се спречи увођење режима еквиваленције са Британијом у финансијском сектору под лондонским условима.
На основу тога већ су настала неслагања. Како је у марту рекао главни преговарач ЕУ за Брегзит Мишел Барниер, те су разлике „врло озбиљне“. Раније је нагласио да се Лондон не треба заваравати, јер „не би постојала општа, глобална или трајна еквивалента финансијских услуга.“ Стране су планирале да то питање реше до јуна 2020. године. Очигледно је да ће се пандемија прилагодити
преговарачком процесу. Међутим, очигледно је да овај круг неће бити лакши од расправе о самом Брегзиту.
Singapore Syndrome: Will Britain be made great again and at what cost
