Више од пола века научници су мислили да је језгро Земље чврста кугла компримована гвоздена легура окружена текућим спољним језгром. Нова студија, међутим, открива да би „чврсто“ унутрашње језгро уствари могло бити мало кашасто, тј. да се креће од тврдог преко полумеког, до текућег метала.
– Што је више посматрамо, више схватамо да то није једна досадна гвоздена лопта. Проналазимо потпуно нови скривени свет“, каже Џесика Ирвин, сеизмолог са Универзитета у Бристолу у Енглеској.
Земљино унутрашње језгро је и даље мистерија, као што је било и када је Жил Верн 1864. објавио свој фантастични „Пут у средиште Земље“.
Иако су научници још од 1950-их знали да наш планет није шупаљ како је предвидео Верн, унутрашњост је остала неистражена. Огромна топлина и притисак једноставно су превелики да би било који човек могао отићи тамо, а исто се односи и на сонде.
– Осим ако се нашем планету не догоди нешто страшно, никада нећемо моћи директно посматрати Земљину језгру – каже Ирвин.
Геофизичари се зато ослањају на сеизмичке таласе проузроковане потресима. Мерењем тих масивних вибрација, може се реконструисати слика унутрашњости нашег планета. То је отприлике попут ЦТ скенирања људског тела.
Рет Батлер, геофизичар с Хавајског института за геофизику и планетологију (Хонолулу, Хаваји, САД), посматрао је како сеизмички таласи створени великим потресима на пет различитих локација путују кроз Земљино језгро до тачно супротне стране глобуса. Али нешто није било у у реду. Ти таласи су требало је да прођу кроз чврсту металну куглу, а уместо тога одбијали су се на одређеним подручјима.
Бројке су изненадиле Батлера. Он је знао да је математика сеизмичких таласа тачна, што је могло значити само једно: научници су погрешили у тумачењу саме структуре земљиног језгра.
Стога су Батлер и његов тим поновно проверили основну претпоставку да је унутрашње језгро Земље чврсто. Открили су, међутим, да таласи које су посматрали делују као да у језгру постоје џепови од текућег и „кашастог“ получврстог гвожђа.
Ово истраживање могло би потенцијално променити наше разумевање Земљиног магнетског поља. Други планети, попут Марса, имају течни центар, али немају ни унутрашње језгро, ни магнетско поље.
Извор: Интермагазин
