1. Карло Велики је у IX веку издао следећу наредбу: Ако Чеси нападну његово Франачко царство, да се подигне трећина војске; али, ако нападну Срби – да се подигне сва војска.
2. На комеморацији Николи Тесли у Њујорку, по његовој жељи, свирана је српска родољубива песма „Тамо далеко“. Говорио је градоначелник Њујорка Фјорело Лагвардија, а све је преносио Радио Њујорк. Теслини посмртни остаци су касније пренети у Београд.
3. У Скадарлији је тридесетих година прошлог века професор Велике школе Ђорђе П. Јовановић пронашао лобању „Београдског неандерталца“. Први „Београђанин“ је дакле живео пре далеких 40 – 70.000 година.
4. Римски бунар на Калемегдану заправо није римски него аустријски и зидан је од 1717. до 1731. године, а дубок је 51 метар. Као и цела тврђава био је право технолошко чудо за то време.
5. Мошти Светог Саве нису спаљене на Врачару него на Ташмајдану, отприлике тамо где се данас налази ресторан „Последња шанса“ а који је у то доба називан Чупина умка.
6. Вук Караџић је 1861. године именован почасним грађанином Загреба, а Повеља је из поштовања према његовом лику и делу написана ћирилицом (тзв. вуковицом). Изгледа да их је нечим задужио.
7. Београдску мумију је 1888. године Хаџи Павле Риђички поклонио Народном музеју у Београду. Мумификоване остатке египатског свештеника Несмина, старе 2.300 година је Риђички купио на свом путовању по Египту. Није украдена или отета!
8. У Првом светском рату, Србија је била окупирана, влада измештена а краљ у избеглиштву, али вредност српског динара је све време остала стабилна а курс непромењен – 88 франака за 100 динара.
9. Осамнаест дугих дана српски војници су у Првом светском рату покушавали да освоје Кајмакчалан од Бугара и на крају успели, преузимајући важно стратешко место. Осматрачница српске Врховне команде је после рата пренесена у Пионирски парк испред Народне скупштине, где и данас поносно стоји.
10. Србија је прва земља која је у Европи, после Француске, укинула феудализам. Сретенски устав из 1835. године је био толико либералан да је Аустрија тражила његово хитно укидање а руски амбасадор га је погрдно назвао „француским семеном на Балкану“.
11. У холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви се налази табла са натписом: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године“. Постављена је у знак сећања на признање које је ова организација доделила српском Црвеном крсту за помоћ Бугарској, земљи са којом је Србија била у рату.
Хронограф
