Тројица шампиона из хрватској језика су седамнаестогодишњи Срби, а њихова наставница Мира Бичанић је победница чувеног квиза „Милијунаш”. И да прича буде још необичнија, ученици Ђорђе Суботић, Синиша Ненадовић и Александар Медић су ученици Српске православне гимназије „Кантакузина – Катарина Бранковић” коју је 2005. године основала Митрополија загребачко-љубљанска.
У елитном загребачком насељу Свети дух гимназија подсећа на велелепну тврђаву, окружену вилама и тениским теренима, а већ неколико година, слови за једну од најпожељнијих у читавој Хрватској, па је уписују и ђаци који нису православне вероисповести.
Момцима није било тешко да растуре на квизу који је, током пуних седам месеци организовала загребачка Градска књижница, али је њихов успех био тaква сензација у хрватској јавности, да су у насеље на ободу Загреба послати репортери водећих медија.
Седамнаестогодишњи Ђорђе Суботић, пореклом из Книна, понајбоље је описао неочекивани успех ученика православне гимназије:
– Ако неко може добро знати енглески, а енглески му није ни близу матерњи језик, зашто ми не бисмо знали хрватски – казао је Ђорђе за „Слободну Далмацију” одмах по неочекиваној вести. Ђорђе је одлучио да упише школу СПЦ на предлог пријатеља.
– Основну школу сам завршио у Книну. Сада сам ученик 3. разреда. Ове године учествовао сам на два жупанијска такмичења из историје и географије. Иначе, посебно ме занима биологија и хемија и размишљам о упису фармацеутског факултета – каже он за „Политику”. Једва смо га уловили, јер је већ спаковао кофере и отишао кући, на распуст.
Његов другар Синиша Ненадовић је родом из села Доњи Борки, у околини Дарувара. Породични пријатељ му је препоручио да упише школу. Основну је завршио у селу Сирач.
– Осим овог квиза, текуће школске године учествовао сам на школском такмичењу из историје. Након завршетка гимназије размишљам о студијама на правном факултету или политичким наукама – рече Синиша па побеже. На распуст, наравно.
Трећи члан тима Александар Медић родио се у Црној Гори мада су његови родитељи пореклом из Книна. Основну школу и први разред гимназије завршио је у Херцег Новом, а за Српску православну гимназију у Загребу одлучио се након погледане видео презентације о школи. Ове године учествовао је на жупанијским такмичењима из биологије и географије.
– Резултат остварен на жупанијском такмичењу из географије квалификовао ме је на државно такмичење одржано почетком маја у Трогиру. Следеће године бих желео да упишем медицински факултет – прича Александар пакујући кофере.
Разуме се да клинци нису ни свесни да је њихов успех далеко важнији него што они мисле. И добро је што се ишчуђавају медијској пажњи коју су изазвали, неоптерећени етничким тензијама у Хрватској. Ноншалантно објашњавају да су на квизу биле четири групе питања: хрватска књижевност, светска књижевност, општа култура и граматика. Нису се нешто нарочито ни припремали. Дошли, победили и отишли на распуст.
Директор Српске православне гимназије у Загребу је протојереј ставрофор Слободан Лалић, док је митрополит загребачко-љубљански Порфирије председник Школског одбора гимназије. Порфирије свакодневно прати рад школе и ученици га свакодневно сусрећу. Пре неколико година, када сам са колегиницом Јеленом Чалијом обишао гимназију, митрополит је са ученицима играо баскет и свакога од ученика знао по имену.
– Иако смо мала школа, са свега шездесетак ученика, постижемо запажене резултате на жупанијским школским такмичењима, а годинама поједини ученици су редовни учесници државних такмичења из предмета географија и историја – каже директор гимназије. У зборници, на централном месту, налази се портрет патријарха српског Иринеја.
Отварањем ове средњошколске установе настављена је традиција постојања образовно-васпитних установа при Српској православној црквеној општини загребачкој, још од почетка 19. века.
Како каже директор Лалић, „отварање гимназије су свакако подстакле прилике са којима је суочена наша заједница у Републици Хрватској последњих деценија, а процењено је да су најрањивији у процесу одрастања управо адолесценти”.
– Ове године 11. генерација матураната окончава своје средњошколско образовање у нашој гимназији. За њих 14 у току је полагање испита државне матуре. Успеси и резултати претходних генерација потврђени су приликом њихових уписа на жељене факултете у Хрватској, Србији, Енглеској, Русији Турској, Данској. Истовремено, то је најбоља препорука за упис нових генерација, али и највеће признање раду стручних и изузетно посвећених наставника гимназије. Уз све поменуте успехе, на које смо поносни, школа негује православну духовност и национално-културни идентитет, те по завршетку гимназијског образовања наши ученици одлазе као оснажене личности које знају да конзумирају своја права и обавезе, што је с обзиром на време у коме живимо од изузетне важности. Посебно је драгоцена подршка коју полазници имају у Српској православној цркви и свештенству загребачке парохије. Трошкове школовања свих ђака, као и њихов боравак у загребачким домовима, плаћа митрополија загребачко љубљанска. И на тај начин, наша Гимназија бива све видљивија у друштвеном животу Загреба – објашњава Лалић.
Гимназија је добила одобрење за рад према наставном плану и програму за опште гимназије Министарства знаности и образовања Републике Хрватске, а према „моделу А”, који подразумева извођење наставе на српском језику и ћириличном писму. Иако, задани модел привлачи понајвише наше сународнике, управо квалитетан рад и добар глас о гимназији сваке године мотивише на упис и вршњаке који нису српске националности или православне вероисповести.
– У нашој школи равноправно учимо српски и хрватски језик. Уверени смо да је, уз квалитетна предавања наших наставника, посебно професорке Мире Бичанић, управо заступљеност језика и књижевности у редовној настави у тако богатом фонду часова, разлог нашег успеха. Будући да смо школа са мањим бројем ученика, оваква такмичења су нам нека врста оријентира за стечено знање у односу према нашим вршњацима. Догодине, као обавезне предмете на испитима државне матуре, полажемо између осталих хрватски и српски језик. Надамо се да ћемо добре резултате поновити – напомиње директор Православне гимназије.
Осим српског језика, у програму ове школе у оквиру предмета географије, историје, ликовне и музичке уметности, обрађује се део садржаја који се односе на националну историју, географију и уметност. Редован предмет у гимназији је, наравно, православна веронаука.
Politika
