Да ли сте знали да се у средњем веку судило животињама за кривична дела?
У Средњем веку су вођени судски поступци због извршења различитих кривичних дела и против животиња. Углавном се судило пред црквеним судовима, суђење је било вишестепено, а санкције су извршаване јавно, не би ли се деловало „превентивно“ на друге животиње. Животиње су у тим приликама не само третиране као људи, него су и облачене и шминкане да би што више личиле на људе, па су чак имале и своје браниоце пред црквеним судовима, док су и у поступцима и пред духовним и пред световним судовима учествовали и сведоци. Најчешће се судило свињама, биковима, кравама, коњима и пацовима.
Први забележени случај оваквог поступања у хроникама односио се на извршење смртне казне над једном свињом 1266. године у Фонтне о Розу у Француској.
У Базелу је 1464. године суђено петлу због злочина који је учинио тако што је положио јаје, што се објашњавало тиме да се налазио у служби нечастивог.
У једном од последњих суђења овакве врсте, које се догодило 1750. године, магарица је ослобођена оптужбе за содомију, јер је сведочење потврдило да је њена прошлост била испуњена животом у врлини, али је човек, који је заједно са њом био оптужен за ово дело, осуђен на смрт.
Иако се у савременим правима животињама не признаје правни субјективитет, о добробити и заштити животиња се далеко више води рачуна, како посредством многобројних закључених међународних уговора, тако и кроз мере националних законодавстава. Значајан корак у том правцу представља и оснивање Уједињених нација животиња и Међународног суда правде за права животиња, чије одлуке иако немају правно обавезујући, имају значајан морални, усмеравајући карактер.
Правни факултет Универзитета у Београду
