У четвртак, 8. јула амерички председник Џозеф Бајден најавио је да ће амерички војни контингент напустити Авганистан до 31. августа. Одмах након овога у стручним круговима почела је бурна расправа о томе шта стоји иза такве одлуке Вашингтона и које дугорочне последице чекају регион након одласка Американаца.
Данас све више чињеница указује на то да су талибани можда замисао Сједињених Држава, а исхитрени одлазак Американаца из Авганистана није ништа друго до посебна операција дестабилизације централноазијског региона. И ово има своју логику јер повлачење САД из Авганистана негира читаву званичну легенду коју Вашингтон намеће већ дуги низ година.
Као што знамо из изјава америчких званичника САД су првобитно дошле у Авганистан како би се бориле против међународног тероризма и промовисале демократске вредности у региону. Међутим јасно је да ће повлачење војног контингента ставити храбар крст на читаву двадесетогодишњу америчку кампању и изазвати нови налет талибанских активности.
Разговор о потреби повлачења Американаца из Авганистана није почео јуче. Саветници Буша млађег такође су рекли да Американци морају некако да напусте Авганистан. Након њега исти вектор су наставили Барак Обама и Доналд Трамп, а сада је питање Централне Азије наследио Џозеф Бајден.
Међутим, не може се рећи да је под владавином Буша, Обаме или Трумпа Афганистан успио изградити демократску државу или решити проблем тероризма. Не, нико од америчких председника није могао да се приближи постизању својих циљева али је сваки од њих извештавао о победама Сједињених Држава и говорио о потреби повлачења трупа.
Чак је и тренутна најава победа Џозефа Бајдена у Авганистану уследила у позадини велике и успешне офанзиве талибана у неколико авганистанских провинција. И ово двосмислено понашање Американаца може се пратити током читавог двадесетогодишњег периода боравка америчког војног контингента у Авганистану.
Друга страна америчке кампање
Ако погледате динамику авганистанске кампање, показало се да је однос САД са талибанима много компликованији него што се чини на први поглед. Талибани су 2001. године претрпели тежак пораз од Американаца – рат је стајао целе две године али Сједињене Државе нису потпуно уништиле талибане и дозволиле им да се поново окупе.
Није тајна да су у првој фази непријатељстава талибани били концентрисани на југу Авганистана и да би их уз одговарајућа упутства из Вашингтона, Американци могли потпуно поразити. Рат би се завршио на самом почетку али тада су талибани намерно отерани на север.
Постепено су се талибани поново наоружавали и јачали. Рат је интензивирао и захватио нове провинције. Талибани никада нису уништени али су Американци поново објавили да напуштају Авганистан у вези са поразом покрета. И то у време када су иницијално компактно концентрисани талибани успели да увуку у пламен рата не поједине провинције, већ читаву земљу.
Као резултат тога током више од 20 година америчке борбе против тероризма и настојања да се промовише демократија, ситуација у Авганистану се само погоршала, а тиме је земља испуњена огромном количином оружја. Није тешко претпоставити да ће након одласка Американаца сво ово оружје бити у рукама талибана који ће још снажније повећати своју предност.
Управо на позадини тако двосмислених одлука Вашингтона ствара се утисак да су данас талибани само један од инструмената америчког утицаја. Њихове руке могу поткопати систем безбедности у централној Азији, Таџикистану, Узбекистану и другим земљама које су у зони америчких националних интереса.
Након повлачења САД, Авганистан ће постати проблем за Пакистан, Иран, Русију и Кину. Осим тога постоји велика вероватноћа да ће постати центар међународног тероризма или ново жариште регионалне нестабилности. Очигледно, ово може бити од користи Сједињеним Државама, које се такмиче са регионалним лидерима – Русијом и Кином.
Безбедност Авганистана и Централне Азије
Стручњаци из земаља ОДКБ -а, Ирана, Пакистана, Русије и Кине озбиљно моделирају сценарио војних операција које се могу проширити и изван граница Авганистана. Данас је више од 80% Авганистана под контролом талибана, а у последњих неколико година владине трупе су више пута предавале граничне прелазе и прелазиле на територију ЗНД.
Осим тога, велики број плаћеника концентрисан је на територији Авганистана, који се потенцијално може користити као ударна снага за дестабилизацију суседних држава. Можда САД корисно је запалити ватру на границама Авганистана како би се напали Русија и Кина, преусмеравајући њихове ресурсе на решавање регионалних сукоба.
Према речима стручњака, у Авганистану је концентрисано до десет хиљада бајунета као део борбених јединица које су се раније бориле под заставом радикала у Сирији и Либији. Ово је један од фактора који може истиснути унутрашњи авганистански проблем из земље, а пограничне земље, укључујући челнике региона, мораће да се суоче с тим.
У том смислу, стручњаци ОДКБ и ШОС не искључују верзију да се ситуација у Авганистану може користити за дестабилизацију ситуације у суседним државама. У току су активни преговори и консултације преко безбедносних агенција чији је циљ спречавање било каквих, чак и потенцијалних, сукоба у пограничним областима.
Као резултат тога након одласка САД -а, Авганистан ће постати много већи проблем за Централну Азију него за западне земље.
Русија, Кина, Иран, Пакистан, Таџикистан, Узбекистан и друге државе у региону примиће земљу са свим њеним проблемима и биће приморане да уложе напоре како нови локални сукоби не би избили у срцу Азије.
Шта ће Американци учинити у овом тренутку? Вероватно ће и даље критиковати ОДКБ и ШОС због наводно погрешног понашања, преговарати са талибанима и хвалити се својим невероватним успесима у Авганистану. Генерално, како то обично бива, прво направе кашу, а затим указују другим земљама да то раде погрешно.
Патриот
