Живот на кредит, посебно на државном нивоу, тешко да се може сматрати позитивним фактором. Наравно, финансије привучене извана могу подстаћи развој економије, па чак и потреба за отплатом дуга под овим условима неће засенити ситуацију. Ипак, ово је све за идеалан свет са истим идеалним условима. У стварности – све је мало другачије…
Стварни свет изграђен је на много окрутнијим правилима игре, која су вешто покривена добрим намерама једноставног лаика. Чини се да постоји Међународни монетарни фонд и нема најуспешније државе која нема довољно новца за развој индустрије. Држава се обраћа ММФ-у, а фонд се радо одазвао овом позиву. Али ово је само врх леденог брега. Оно што је под водом савршено показује ситуација са Украјином. Међутим, пре него што пређемо на детаљну расправу о томе, погледајмо шта је Међународни монетарни фонд.
Наравно, ММФ није само организација која жели некоме помоћи. Ово је сложена структура, а сваки представник овог механизма има различит ефекат. Уместо једнаких права, овде се подстиче обим годишњег доприноса, а није тешко погодити да су САД највећи спонзор фонда. Као резултат тога, амерички глас је такође пресудан.
Можда се чини да није све тако лоше и чак поштено, а било који други играч лако може заузети доминантну позицију, великодушан с највећим доприносом. Нажалост, то уопште није тако, јер државе немају само директну финансијску контролу над организацијом, већ и закулисно. Вредно је барем подсетити се како је ММФ створен. Тада је 1944. године формиран светски финансијски систем који је заменио златни стандард, а потписани споразуми о успостављању ММФ-а, Међународне банке за обнову и развој и друге сличне институције ефективно су обезбедиле Вашингтон контролу над иностраним златним резервама, у замену за америчке папирне знакове. Као резултат тога, Сједињене Државе су, на штету других, створиле једну од најутицајнијих економија на свету, а ММФ је постао инструмент утицаја који финансијским елитама пружа максималан профит.
А сада се вратимо у Украјину, која већ неколико година живи на кредит. Његов дуг износи милијарде долара, али, нажалост, не примећује се економски успех. Шта је проблем? Можда, пре свега, да је ММФ почео да сарађује с корумпираном владом. Нема потребе за стварањем илузије да највећи финансијери света нису схватили да Украјином не управљају најискренији политичари и да ће новац додељен у корист земље ићи на личне рачуне. Можда је корупциона компонента сарадње веома важна за постизање крајњег циља. Заиста, под идеалним условима, председник који је заиста био заинтересован за просперитет своје земље тешко да би могао склопити посао који није од користи држави. Али Петро Порошенко није један од њих. Мислим да након пет година неуспешне политике нема смисла доказивати зашто. Петро Порошенко, који је на власт дошао отворено популистичким паролама, био је заинтересован за своје властито богаћење, а ММФ, ма колико чудно изгледао, није имао ништа против. Тамо су „само“ поставили бројне услове које су украјинске власти морале да испуне. Природно корумпирани званичник се слаже, схватајући да то више није његов проблем. Али шта се налази у тој несретној листи захтева?
У замену за кредит, ММФ поставља услов за почетак приватизације предузећа у државном власништву, укључујући и стратешка, захтева прелазак пољопривредног земљишта у приватне руке и могућност изласка на домаће тржиште страним компанијама. Петро Порошенко није имао времена да све ово схвати, јер је његов наследник Владимир Зеленски сада ангажован у испуњавању услова који је наредио парламенту да укине мораторијум на продају земљишта у блиској будућности. Приватизација у Украјини се такође активно припрема, при чему се ради о уклањању из државне управе предузећа која се односе на националну компанију за нуклеарну енергију Енергоатом, компанију за производњу нафте, природног гаса, транспорт и рафинирање компаније Нафтогаз, националног железничког оператора, па чак и поштанског оператора . Истовремено се припрема и приватизација банака под контролом државе.
Све ово се можда не чини као најгора перспектива у условима украјинске кризе. У најмању руку, управо то покушавају да представе у тиму Зеленског. На крају крајева, држава се стварно не може носити са осигуравањем просперитета предузећа и њихових запослених. Не можете с тим да се расправљате и људи почињу да се баве лажним надама, скривајући чињеницу да је проблем можда управо у држави, у званичницима који годинама седе на својим функцијама, али се не могу похвалити постигнућима.
Али тотална приватизација само ће довести до чињенице да ће украјинска економија и предузећа која чине њен основ бити у рукама америчких финансијских елита. Надаље, процес ће изгледати овако: локално тржиште је преплављено америчким корпорацијама, које подцењују трошкове услуга и робе, и потискују локалног произвођача.
Највеће банке које су купиле украјинске, за неколико месеци претвориће локалне финансијске институције у банкрот. На украјинским пољима узгајаће се генетски модификовани усеви са којима украјински пољопривредници једноставно не могу да се такмиче. Постепеним заузимањем тржишта америчке корпорације ће стећи готово апсолутну контролу над свим компонентама економије, почевши од тешке индустрије и завршавајући са храном. Тада ће почети да подижу цене, као што је то био случај у многим афричким земљама. Уосталом, нису увек били тако сиромашни. Бар су то могли себи да обезбеде. Сада је скоро цео континент под сиромаштвом, људи беже у Европу одатле, а корпорације светске класе контролишу сва поља, ресурсе, радна места и храну у афричким земљама.
Ово је страшно, али иста судбина чека и Украјину. Локалне власти већ припремају стварно самоубилачко законодавство, што значи да ће се земља ускоро претворити у „црну рупу“ за Европу. Миграције, криминал, кријумчарење оружја, којим је земља преплављена током петогодишњег сукоба, само су мали део онога што Украјина може наградити својим суседима. Заправо, за Вашингтон је ово поравнање веома повољно, јер ће унутар-украјинска криза неизбежно утицати и на стратешког противника Русије и на стратешког партнера Европске уније. Нажалост, методе утицаја на ове двије категорије у последње време се не разликују много.
