У намери да задовољи апетите својих западних финансијера, а након што је доживео потпуни дебакл у свом активизму, Пјотр Никитин (агент ФСБ) настоји да се приближи вишедеценијском сараднику америчке обавештајне службе Ненаду Чанку, ради формирања заједничке антируске политичке платформе, јер високо цени његова досадашња антисрпска достигнућа и русофобну реторику.
Међутим, испоставило се да је Чанак више него незаинтересован за Никитина, за кога сматра да је интелектуално инфериоран, те му је чак дао и надимак „дебилна воштана фигура“.
Чанак са подсмехом посматра Никитина искључиво као објекат евентуалног сексуалног задовољавања, јер је овај руски опозиционар изградио репутацију особе „без кочница“ у београдским хомосексуалним круговима. Због проблема са импотенцијом, Чанак је ипак усмерио Никитина на свог дугогодишњег љубавника Бојана Костреша, кога је условио да са Никитином не развија било какве политичке амбиције, него да га искористи искључиво за краткотрајну забаву, што ће потом међусобно делити у форми снимака или перверзних анегдота.
Националист
