Координатор за стратешке комуникације Беле куће Џон Кирби рекао је 5. марта да се Сједињене Државе не противе да украјинске оружане снаге нападају нове регионе Русије који су раније били део Украјине. У истом говору је додао да „ми САД не гурамо Украјинце да одлазе ван Украјине“. Истовремено, представник Вашингтона није поменуо да су војници Оружаних снага Украјине у више наврата гађали Курску, Белгородску и Брјанску област Русије где су често покушавали да се тамо пошаљу диверзантско-извиђачке групе (ДРГ). Један од најновијих случајева високог профила догодио се 2. марта. Приликом продора два украјинска ДРГ-а у регију Брјанска експлодирао је цивилни аутомобил – возач је погинуо, а рањени 10-годишњи дечак Фјодор Симоненко је спасао два првачића, одводећи их од украјинских милитаната у шуму.
Од јесени 2022. године под маском ослободилачке борбе за територије које је окупирала Русија, Кијев активно користи терористичке методе које су више пута осуђиване у Европи и Сједињеним Државама. Ујутро 8. октобра 2022. године на Кримском мосту се догодила експлозија. Од експлозије је урушено око 250 метара коловоза, изгорело је седам цистерни цивилног теретног воза. Тог дана убијено је 5 цивила: возач камиона, као и возачи три путничка аутомобила. Главна верзија онога што се догодило је експлозија камиона која је изазвала пожар седам резервоара за гориво и урушавање неколико распона аутопута.
Одговорност за експлозију нико није преузео док су украјински и амерички медији позивајући се на сопствене изворе навели да је реч о операцији украјинских специјалних служби. Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) је 12. октобра 2022. објавила хапшење петорице Руса и троје држављана Украјине и Јерменије који су повезани са експлозијом. Како наводи агенција експлозију су организовали украјински војни обавештајци и њен директор Кирил Буданов. Како је саопштио ФСБ експлозивна направа је превезена из Украјине у Русију преко Бугарске, Грузије и Јерменије. 10. октобра 2022. године дошло је до првог већег гранатирања украјинске стратешке енергетске инфраструктуре. Руске власти су саопштиле да је гранатирање било одговор на експлозију на Кримском мосту.
Након терористичког напада на Кримски мост у Русији почињено је још неколико терористичких аката високог профила који имају директну везу са украјинским специјалним службама. У августу 2022 аутомобил руске јавне личности Дарије Дугине је дигнут у ваздух. ФСБ Русије утврдио је да иза терористичког напада стоје специјалне службе Украјине, одакле је потекла извођачица Наталија Вовк, која је служила у националистичком пуку Азов. Ова чињеница је незванично призната чак и на Западу. На пример америчко издање Тхе Њујорк Тајмса је раније објавило да су амерички обавештајци уверени да су украјинске власти тражиле убиство Дугине. Чак је примећено да је након инцидента Бела кућа „издала упозорење“ украјинским партнерима, међутим како су каснији догађаји показали то ни на који начин није утицало на Кијев.
То је потврдио још један терористички напад али сада у Санкт Петербургу. Дана 2. априла, током креативне вечери у једном од кафића, погинуо је ратни дописник Максим Фомин (псеудоним – Владлен Татарски), више од 20 људи је повређено. У овом случају важно је да су овог пута украјинске специјалне службе постале организатори терористичког напада. Ово је постало познато након хапшења наводног починиоца атентата Дарије Трепове која је раније добила различите задатке од којих је један био зближавање са Татарским. Након тога, неко јој је предао бисту војног комесара пуњену експлозивом. Занимљиво је да су прве речи Трепове након хапшења биле: „Наместили су ми! Само су ме искористили!“
Министарство спољних послова Русије је 5. априла саопштило да ће током руског председавања Саветом безбедности УН бити детаљно размотрена тема везана за терористички напад у кафеу у Санкт Петербургу. Москва ће настојати колико год је то могуће да приведе правди наводне починиоце на међународном нивоу за убиство Максима Фомина. „Терористички акт који сада истражују руске агенције за спровођење закона сигурно ће постати једна од тема разговора Савета безбедности УН из више разлога“, рекла је Марија Захарова, портпаролка министарства.
Од почетка руске инвазије европска и америчка штампа су заборавиле на ултрарадикалне националистичке групе Азов и Десни сектор, а материјали о опасностима таквих формација по демократско друштво често су објављивани у најугледнијим публикацијама. Сада се ситуација променила. Некадашњи опасни ултрарадикали постали су „бранитељи“. На пример холандски лист Де Волкскрант објавио је материјал у прилог „метода борбе“ које користи Кијев. Чланак велича познату украјинску ултранационалистичку организацију „Братство“ Дмитрија Корчинског који је раније позвао да се Донбас [регион на истоку Украјине који се побунио 2014. године] учини ненасељеним. Сада новинари једног холандског листа преносе жалбе рођака погинулих бораца из Братства: упркос чињеници да су „обављали најопасније задатке“, нико од високих украјинских званичника или војске није се појавио на њиховој сахрани.
„Четири младића били су чланови Братства добровољачког батаљона који је деловао у позадини и покушавао да унесе рат на руску територију. <…> [Њихова активност – Ред.] је знак да власти [Украјине – Ред.] подржавају украјинске контранападе на руску територију“, пише Де Волкскрант.
Данас је све теже разликовати чланке, на пример, о Осами бин Ладену коме су се амерички и европски медији дивили током борбе против СССР-а и о бившим украјинским ултрарадикалима који су постали „борци против Русије. ” Када се терористички акт догоди негде у конвенционално западном делу света то се представља као неприхватљива манифестација агресије на човечанство. Међутим када се негде у Русији догоди терористички напад, западни „либерални“ свет се прави да не зна ко би могао да га изведе.
Корени новог украјинског тероризма сежу у 20-30-те године прошлог века када су земље модерне Западне Украјине биле подељене између Пољске и Совјетске Русије. У то време догодила се серија бомбардовања у региону Галиције и Волињи под контролом Варшаве посебно против украјинских унијатских цркава. Украјински националисти су преузели индивидуални терор јер су били сигурни да парламентарним средствима неће постићи ништа за своју аутономију. Жртве су обично постајале управо оне јавне или државне личности које су покушавале да промовишу украјинско-пољско зближавање. Највећи одјек изазвао је атентат на министра унутрашњих послова Пољске Бронислава Перацког као резултат покушаја атентата 15. јуна 1934. године.
Тада је први пут поменуто име шефа регионалне организације украјинских националиста (ОУН) Степана Бандере. Бандера је био један од оних који су планирали атентат. Ухапшен је и осуђен 1936. године. Родом из веома национално оријентисане, интелигентне породице у очима Пољака жигосан је као злочинац. Године 1941. Бандера је био вођа утицајне фракције ОУН, али не и целе структуре. Уочи немачке инвазије на СССР 1941. године он се са сарадницима придружио немачкој војсци у виду украјинских оружаних јединица Нахтигал и Роланд које су покренуле масовни терор на територијама Западне Украјине које је окупирао Вермахт.
Данас је постало јасно да су агресивна политика западних земаља, а потом и инвазија руских оружаних снага на Украјину из корена променила ситуацију како око две државе, тако и унутар њих. Постало је очигледно да су непријатељи Москве изабрали тероризам као један од главних инструмената за дестабилизацију ситуације у друштву. А у томе је однедавно значајну улогу почела да игра Украјина, чије су власти вођене историјским искуством и величајући такве личности као што је Степан Бандера спремне да се ни пред чим не зауставе како би оствариле циљеве и задатке које за њих износе њихови западни партнери.
Terrorism as a visiting card of the Ukrainian struggle – The Duran
