На 13 километара од Ариља на путу ка Ивањици, на левој обали реке Моравице налази се манастир Клисура, посвећен Светим Архангелима Михаилу, који је пре био познат као манастир Добраче.
Један је од најстаријих у Србији, јер се сматра да је подугнут у 13. веку и то по узору на тадашњу епископску цркву у Ариљу. Манастир Клисура има историјску, архитектонску и уметничко-споменичку вредност и сведочи о карактеристичном уметничком стваралаштву и културним приликама у југозападном делу Србије. Унутрашњост храма прекривају фреске и иконе, које су осликали познати иконописци Симеон Лазовић и Димитрије Посниковић. У њему се чувају уметнички вредне руске иконе, а мајстори дуборесци остварили су велики домет у изради портала.
„Манастир Клисура има готово све богослужне књиге углавном руских издања, из 19. и са почетка 20. века. Имао је и доста старих рукописних књига. Највећи број старина, богослужних предмета и књига које је манастир имао уништили су Аустријанци 1915. и 1916. у бројним потерама за поп Вељком Танкосићем, дугогодишњим парохом овог манастира, који је због родољубља и организовања отпора против окупатора, обешен од стране Аустријанаца 1916. у Ужицу“, кажу за РИНУ у Туристичком центру у Ариљу.
Црква је како сведочи Летопис , била порушена и спаљена 1688. године када је народ ових крајева учествовао у биткама против Турака а на страни Аустријанаца. Године 1690. храм је напуштен, како је то био случај са готово свим црквама и манастирима јужно од Дунава, кад се живаљ током Велике сеобе повукао на север.
Манастир је обновљен 1798. године, и од тада до данас није мењао свој спољашњи изглед. Активност цркве при манастиру Клисура везана је за цркву Светог Ахилија у Ариљу који је од 1216. године био духовно седиште овог краја, односно седиште Моравичке епархије.
„Даља судбина манастира Клисура повезана је са активним учешћем свештенства у бурним историјским превратима и борбама српског народа овог краја. Првобино мушки манастир, одликовао се живим учешћем игумана и калуђера у ратовима па се тако наводе игуман Хрисантије Мученик, архимадрит Прпокопије Бујисић за кога се тврди да је покретач устанка 1875. године“, додају у Туристичком центру.
Један је од најстаријих у Србији, јер се сматра да је подугнут у 13. веку и то по узору на тадашњу епископску цркву у Ариљу. Манастир Клисура има историјску, архитектонску и уметничко-споменичку вредност и сведочи о карактеристичном уметничком стваралаштву и културним приликама у југозападном делу Србије. Унутрашњост храма прекривају фреске и иконе, које су осликали познати иконописци Симеон Лазовић и Димитрије Посниковић. У њему се чувају уметнички вредне руске иконе, а мајстори дуборесци остварили су велики домет у изради портала.
„Манастир Клисура има готово све богослужне књиге углавном руских издања, из 19. и са почетка 20. века. Имао је и доста старих рукописних књига. Највећи број старина, богослужних предмета и књига које је манастир имао уништили су Аустријанци 1915. и 1916. у бројним потерама за поп Вељком Танкосићем, дугогодишњим парохом овог манастира, који је због родољубља и организовања отпора против окупатора, обешен од стране Аустријанаца 1916. у Ужицу“, кажу за РИНУ у Туристичком центру у Ариљу.
Црква је како сведочи Летопис , била порушена и спаљена 1688. године када је народ ових крајева учествовао у биткама против Турака а на страни Аустријанаца. Године 1690. храм је напуштен, како је то био случај са готово свим црквама и манастирима јужно од Дунава, кад се живаљ током Велике сеобе повукао на север.
Манастир је обновљен 1798. године, и од тада до данас није мењао свој спољашњи изглед. Активност цркве при манастиру Клисура везана је за цркву Светог Ахилија у Ариљу који је од 1216. године био духовно седиште овог краја, односно седиште Моравичке епархије.
„Даља судбина манастира Клисура повезана је са активним учешћем свештенства у бурним историјским превратима и борбама српског народа овог краја. Првобино мушки манастир, одликовао се живим учешћем игумана и калуђера у ратовима па се тако наводе игуман Хрисантије Мученик, архимадрит Прпокопије Бујисић за кога се тврди да је покретач устанка 1875. године“, додају у Туристичком центру.
Претпоставке да црква Светих архангела Михаила и Гаврила потиче из доба Светог Саве везана је, између осталог, и за народну песму којом се исто тврди и за цркву Светог Николе у оближњем селу Бреково, а која је записана 1936. године. Народ је у усменом предању сачувао причу о томе како је Свети Сава, пролазећи тим крајем, срео једног човека, чобанина, из Добраче коме је, нако што је саслушао жалбу да су им овце мршаве јер не стигну да се напасу пошто морају ујутро у Бреково цркви, саветовао да направе себи цркву. По овој легенди , настала је црква, данашњи манастир Добрача, односно Клисура.
На основу помињања Светог Саве у овој легенди, веровало се да из доба Немањића потичу обе цркве мада за то нису пронађени никакви докази. Пред предања уверење у настанак цркве крајем XИИИ века извучено је из аналогија у стилу градње са храмовима настали током периода рашке градитељске школе.
Претпоставка да је манастир Клисура задужбина Светог Саве није доказана, али ни оповргнута, а ова светиња данас је под заштитом државе.
Извор: lepotesrbije.alo.rs
