Фото: Скриншот Јутјуб

Мађарски премијер упозорава да Европски савет неће моћи да доноси кључне одлуке уколико не обави стратешку дискусију о украјинском рату.

Мађарски премијер Виктор Орбан захтева преиспитивање целокупне стратегије ЕУ у вези с Украјином. Као најјачи суверенистички лидер у ЕУ, а победе шефова десничарских партија у многим чланицама додатно му отварају перспективу, он наставља борбу за постављање нових принципа функционисања европског блока. Уз то, игра игру „обарања руку” с Бриселом, повезујући интересе Мађарске с повећањем њене улоге у доношењу кључних одлука блока.

Орбан прети да ће блокирати сву помоћ ЕУ Украјини, као и њено будуће приступање савезу, уколико шефови држава на самиту у децембру не преиспитају однос према Украјини и не пређу на план „Б”. У писму упућеном шефу Европског савета Шарлу Мишелу он је навео да никаква одлука о даљем финансирању Украјине, отварању преговора о придруживању или даљим санкцијама Русији не може да буде донета док се не обави та „стратешка дискусија”.

Познато је да Мађарска непрекидно захтева сагледавање европске делотворности и њеног положаја у украјинском рату, нарочито после све изгледнијег повлачења САД. Орбан је један од ретких шефова држава који јавно – а не само у кулоарима, како то чине остали лидери – упозорава да би ЕУ могла да остане сама с Украјином и да Вашингтон покушава да је присили да преузме целокупан терет куповине америчког наоружања и издржавања украјинског буџета.

У писму које није датирано, али носи печат његове канцеларије, у које је „Политико” имао увид, Орбан практично најављује блокаду Европског савета, упозоравајући да то тело неће моћи да доноси кључне одлуке о безбедносним гаранцијама, финансијској подршци Украјини, јачању режима санкција према Русији или процесу проширења – ако се не постигне договор о односу према Украјини.

Шарл Мишел је показао да је и сам свестан тих проблема, не само због Мађарске, него и других чланица. У уторак је у Кијеву упозорио да су неке чланице јасно ставиле до знања да би желеле да све пажљиво размотре пре него што донесу одлуку. Иако није навео које су то државе, „ЕУ обзервер” је известио да су то Аустрија, Мађарска и Француска. Неименоване дипломате рекле су за овај бриселски портал да Немачка игра циничну улогу у овоме и заправо не верују да ће Украјина ући у ЕУ. Иако је рекао да ЕУ напорно ради на обезбеђивању јединства поводом пријема Украјине у ЕУ, Мишел је упозорио Кијев да не би требало превише да се нада брзом доношењу одлуке.

Суочени са све тежим функционисањем европског блока због различитих интереса својих чланица, који постају све разнороднији под налетом кризних ситуација, у Бриселу траже излаз. Вишегодишњи покушаји да се реформише начин одлучивања стигли су до тесног усвајања предлога о Измени оснивачког уговора ЕУ у Европском парламенту. Предлог предвиђа доношење одлука квалификованом већином у Савету ЕУ и измену правила о саставу Европске комисије. Али одлука је још далеко.

У свом говору у Цириху, одржаном у среду поводом прославе 90. годишњице швајцарског конзервативног недељника „Велтвохе”, Орбан је био још речитији: ЕУ треба да пређе на план „Б” о Украјини јер неће бити могуће победити Русију. Тај план, међутим, према речима мађарског премијера, у Бриселу не постоји и ЕУ само по инерцији наставља да пружа помоћ Кијеву. ЕУ је у среду одобрила додатних 1,5 милијарди евра Украјини и то је десета исплата у оквиру ширег пакета који за ову годину достиже 18 милијарди.

Сам Орбан сматра да једини начин да се заустави „бесмислено губљење живота” јесте постизање моменталног примирја, уз почетак преговора. Руски председник је већ неколико пута у последњих месец дана помињао да је Русија спремна за преговоре о завршетку рата, али да Кијев не жели да преговара. Владимир Путин искористио је прилику на састанку Г-20 да каже да је потребно размислити како да се заустави трагедија. Међутим, украјински председник Володимир Зеленски у октобру прошле године потписао је декрет којим се забрањују преговори између Кијева и садашње власти у Москви.

Од промене руске власти, што је био један од америчких циљева, нема ништа. Пре се може догодити, уколико Вашингтон и даље буде инсистирао на председничким (можда и парламентарним) изборима у Украјини идућег марта, да се промени власт у Кијеву. Ако се у целини сагледају извештаји америчких медија, администрација је за то да се постигне пауза у украјинском рату. Судећи по америчким званичницима који су последњих дана посетили Кијев, може се закључити да је Вашингтон, уз декларативне изјаве да неће напустити Украјину, посвећен економским интересима. Међу америчким званичницима који су разговарали са Зеленским били су директор ЦИА Вилијам Бернс, министар одбране Лојд Остин и министарка финансија Џенет Јелен. Ако су они хтели да разјасне потрошњу новца у Кијеву и предоче неке податке о којима нису јавно говорили, онда би заиста ЕУ морала да настави да финансира рат у Украјини. То би значило даље исцрпљивање европских држава, што није против интереса Вашингтона, али јесте против жеље за опстанком европских престоница.

Орбанова изјава да је Европа изгубила способност да управља сама собом подсећа на својевремену констатацију француског председника Емануела Макрона, који је рекао да је НАТО доживео мождану смрт. Признање да је НАТО доживео неуспех у Украјини и да све његово оружје, сателитско надгледање, инструктори, плаћеници и финансијска средства нису довели до пораза Русије – није опција. Зато је Орбан у праву да, пошто план „А” није успео, треба смислити план „Б”.

Извор: Политика.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here