Владимир Радоичић, јунак са Кошара рођен је 23. марта 1979. године у Београду. По завршетку основне школе уписао је занат за аутомеханичара. Заволео је моторе и они су постали његова прeoкупација и страст. Поред школе велику пажњу је поклањао и породици.
Посебно је волео сестру Јелену која је била пет година млађа. Она је рођена као треће дете, захваљујући Владимиру, који је поред, млађег брата, желео да има и сестру са којом се слагао као да су једно.
Након завршене средње школе Владимир одбија позив стрица из Америке говорећи да неће да бежи из Србије те да је Србија једина земља где би он могао да живи.
На редовно одслужење војног рока, у извиђачко-диверзантску јединицу у Нишу, отишао 23. јуна 1998. године са 19 година. Након нешто више од два месеца, прекомандован је на караулу Кошаре.
Да ли је неко од војника јавио да иде на Кошаре не знамо, али Владимир није обавестио своје најдраже.
Дан пре него што је убијен на албанској граници, мајци је рекао: „Не брини ако се не јавим наредних дана. Ту сам, на обуци на брду поред Ниша.”
Тог 30. септембра 1998. године кренуо је, са још четворицом војника, у своју прву и последњу граничну патролу. Скривени у заседи, припадници ОВК, предвођени Агимом Рамаданијем, чекали су их од раног јутра. Заједно са Владимиром погинули су и Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић.
„1. октобра ујутру дошли су да нам јаве да је Владимир погинуо, а 8. октобра почела је моја борба за истину, за правну правду, за Владимира, за све погинуле на Кошарама…
Та борба траје и данас…“ – речи су Владимирове мајке Лозанке.
На фотографији је Владимир са две године млађим братом и пет година млађом сестром средином августа 1998. године.
Srpskaistorija.rs
[…] Владимир Радоичић, јунак са Кошара […]