Недавни стравични злочин у Зајечару узбуркао је српску јавност. Владица Рајковић (28) силовао је и убио трогодишњу девојчицу, а након хапшења признао је да је одговоран за још једно убиство. Враћање смртне казне, какву је по мишљењу многих он заслужио, тема је многих расправа последњих дана.
Многи су за враћање смртне казне, сматрајући да би само на тај начин Рајковић добио шта заслужује, док други сматрају да би доживотна робија и дуг и мучан живот били боља казна од смрти, која би за њега заправо била милост. Казна или спас је увек дилема која се јавља кад је реч о смртној казни.
И баш док се речи смртна казна свакодневно провлаче кроз медије у Србији, она је постала актуелна и у Турској. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најављује да би у тој земљи смртна казна, укинута 2004. године, могла поново да буде уведена уколико народ то буде захтевао, а парламент усвојио неопходни закон.
Колико је смртна казна (не)ефикасна говоре бројна истраживања стручњака, као и велики број тешких злочина који су се дешавали у целом свету и током постојања смртне казне. Психијатри су једногласни у оцени да смртна казна не би спречила злочиначке умове да почине дела која су испланирана.
Све више погубљења
Током 2015. по судској пресуди погубљене су најмање 1.634 особе, што је за 50 одсто више у односу на претходну годину, чиме је достигнут највиши ниво од 1989, упозорила је недавно организација за заштиту људских права Амнести интернационал. Смртне казне прошле године извршене су у 25 земаља, од чега 89 одсто у само три државе – Ирану, Пакистану и Саудијској Арабији. Кина није укључена у ове процене јер нема тачних података, мада ова организација процењује да је у овој земљи погубљено неколико хиљада људи.
– Психолошки профил људи који почине монструозна убиства, силовања, мучења углавном је такав да неће реаговати на запрећену казну. Смртна казна једноставно није добра превентивна метода јер се на злочин не сме одговарати агресијом – рекла је Славица Ђукић Дејановић, директорка Психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“ за београдске медије.
Она је објаснила да особе које почине такве злочине, у великом броју случајева, не осећају ни зрно кајања, што значи да запрећена казна на њих не би имала никакав ефекат, јер они не сматрају да чине било шта лоше.
– Тиме бисмо само показали своју немоћ. На смрт одговорити смрћу примитивна је метода, а чак и у земљама у којима постоји, број злочина није смањен. Злочиначких умова има свуда, и против тога, нажалост, не можемо баш ништа да учинимо – рекао је Тапушковић.
Смртна пресуда је кроз историју била једини начин санкционисања недела ради очувања реда и мира, а данас у великом броју земаља је потпуно забрањена. Ипак, и поред упозоравања стручњака на неефикасност таквог вида кажњавања, у одређеним земљама света и даље је актуелан. То су САД, Кина, Авганистан, Бангладеш, Белорусија, Боцвана, Египат, Екваторијална Гвинеја, Етиопија, Индонезија, Иран, Ирак, Јапан, Јемен, Кувајт, Либија, Пакистан, Саудијска Арабија, Северна Кореја, Сингапур, Сирија, Судан и Вијетнам.
Кина, Иран и Саудијска Арабија предњаче по броју извршених смртних казни годишње, док је и Северна Кореја позната по честим погубљењима која наређује вођа Ким Џонг Ун. Једно од оних о којима су писали сви светски медији јесте смртна казна за бившу девојку вође, која је снимила кућни порно снимак.
Казне су се најчешће извршавале стрељањем, или различитим облицима мучења у средњем веку, а новије време, донело је другачије, на неки начин хуманије услове погубљења.
Електрична столица је претеча модерне смртне казне, а данас се у Америци у већини случајева извршава убризгавањем смртоносне ињекције. Казне се углавном изричу за тешка убиства и силовања, док су некада изрицане и из политичких разлога. Према појединим анкетама, грађани Србије подељеног су мишљења када је реч о казни смрћу. Док неки сматрају да би то била одговарајућа освета, други сматрају да то није добар начин за санкционисање злочина.
На Блиском истоку смртна пресуда се хладнокрвно изриче женама за многобројне преступе, за које чак и нису одговорне. Жене прељубнице у Ирану закопавају се до рамена, а затим каменују до смрти. Тај страшан чин по закону имају право да изврше чланови мужевљеве породице. Интересантно је да се у многим блискоисточним земљама жене кажњавају смрћу чак и у случају да муж превари жену, јер се она увек сматра одговорном.
Ни уметници нису остали равнодушни према овој теми. Познати глумац Шон Пен маестралном глумом у филму „Мртав човек хода“ представио је Метјуа Понселета, осуђеника на смрт, који чекајући извршење пресуде последње дане проводи у разговору са часном сестром. Помешана осећања која изазива филм буде вечиту дилему: да ли злочинци заслужују смрт или сажаљење.
И познати српски писац Борислав Пекић писао је о смртној казни, изражавајући свој став на ту тему, а он гласи: „Не убиј.“ Увели смртну казну или не, породице оних који су животе изгубили у страшним злочинцима своје најмилије неће вратити. А да ли ће им смртна освета донети мир? Вероватно не.
Извор: Вести онлајн
