Руски председник Владимир Путин дефинисао је Србију и Балкан као једно од кључних подручја деловања Москве у наредних десет година. Према изворима из дипломатских кругова који су добро упознати са плановима Кремља, стратегија Русије сабрана је у пет тачака, које представљају симбиозу геостратешког, енергетског и политичког деловања.
Уз Балкан, као једно од места где се додирују и преплићу интереси Русије и НАТО, као важна подручја означени су и Белорусија, Украјина, Блиски исток, територија копнене границе Русије и Кине, али и Арктик и Антарктик. Стратегија коју су по Путиновом налогу сачинили у Москви детаљно разрађује сва сценарија могућих збивања у поменутим регијама у наредном периоду и правце деловања Русије.
Улога Мађарске
Посебно је важно што ће Русија наставити с безрезервном подршком Београду у борби за Косово и Метохију.
– Веома је битно оно што је Москва демонстрирала претходних дана, током кризе на северу КиМ, код Јариња и Брњака, изазване Куртијевом акцијом скидања таблица. Из Русије је тада стигла јасна порука да ће стати иза сваке акције Београда, па и војне, уколико Албанци нападну српски народ на северу – објашњава извор.
Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност подсећа на традиционално добре односе Србије и Русије и наглашава:
– Свих ових пет тачака плана везује се мање-више управо за Србију и РС. Подршка Русије једним делом долази због традиционално добрих односа, а другим из политичких интереса, који у свему овоме имају веома важну улогу. Ако пак говоримо о побољшању односа Русије са Црном Гором, ту свакако највећи проблем представља што је Црна Гора чланица НАТО.
Бојан Билбија, новинар Политике и одличан познавалац руске политике, наглашава да је још од „Јужног тока“ постајала идеја да Србија постане главно енергетско чвориште овог дела Европе.
– Интерес Русије да гас преко Србије одлази у Европу је евидентан и то је за развој наше земље веома значајно. Ако говоримо о подршци која долази из Русије када је реч о Косову, Русија је доследна у непризнавању лажне државе, као што је доследна и у подршци међународном праву и Резолуцији 1244. Руси чврсто стоје иза тог става и неће га променити. Веома је битно и то што нас Русија подржава на нашем европском путу иако се до сада више пута говорило да је та подршка лажна. Москва има доста пријатеља у ЕУ, почев од Мађарске преко многих других земаља. Имајући у виду да Србија географски не може да буде у руским економским интеграцијама, онда је Москви свакако у интересу да има још једног пријатеља у ЕУ. Што се тиче ситуације у БиХ, Русија је једна од сила која гарантује Дејтонски споразум. Коначно, сигурно је да Москва очекује боље односе са новом влашћу у Црној Гори – наводи Билбија.
Јасно и недвосмислено
Зоран Спасић, стручњак за међународну политику, констатује да нас Русија перципира као савезника, партнера и пријатеља:
– Курс руске политике на Балкану се најбоље види кроз недвосмислену подршку Србији по питању Косова и Босне. Такође, енергетска сигурност коју нам је пружио руски гас допринела је томе да, као транзитна земља, зарадимо и постанемо најважније енергетско чвориште.
Веселин Шљиванчанин, официр некадашњег ЈНА, поручује да је важно све што предузима Русија:
– Подршка Русије је јасна и недвосмислена, Србија је срећна што има председника Вучића, који нам је обезбедио много пријатеља широм света, чија нам је подршка важна. Без пријатеља не може се ићи напред.
(Српски Телеграф)