„Застава оружје“ за милион евра купила машине које не раде

Један од највећих пореских дужника у Србији „Застава оружје“ платила је више од милион евра за 24 половне ЦНЦ машине (машине којима управља рачунар) од којих четвртина не ради и којима је просечна старост 20,5 година – међу којима је и једна стара читавих пола века – и које имају гарантни рок од месец дана, открива Пиштаљка.

Пиштаљка је после две године упорних захтева успела да добије део информација о куповини ових машина, које је руководство ове државне фабрике покушало да сакрије од јавности. За информације које Пиштаљка последње две године тражи од „Застава оружја“, прошле године заинтересовало се и Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу, које је у октобру 2015. године покренуло истрагу о овом случају.

Документа о овим набавкама Пиштаљка је, истражујући пријаву анонимног узбуњивача, тражила у време када су се набавке и спроводиле, а тек сада – кад се тужилаштво укључило у истрагу – из фабрике оружја су нам, уместо уговора, доставили информацију о набавкама. Информација је настала у октобру 2015. године на основу извештаја комисије „која је по налогу НО (надзорног одбора) и генералног директора испитивала поступак јавне набавке“, пише у одговору „Застава оружја“.

У овој информацији пише да је за купљене машине „до сада“ плаћено 1.033.327 евра, из чега се може закључити да „Застава оружје“ очекује да ће за половне и неупотребљиве машине дати још новца. Две машине – струг и оштрилица – су враћене добављачу пошто од јануара до септембра 2015. године нису радиле ни један дан. Осим тога, једна машина има „делимичну функцију“, како се наводи у информацији, без објашњења шта то тачно значи. Још једна машина се не користи јер она, како стоји у информацији, фабрици није ни била потребна.

Купљене машине у просеку су старије од 20 година, а једна је чак из 1968. године. Фабрика оружја је до сада само за поправке ових машина платила 320.000 евра. Уговори за набавку неких машина су склапани пошто су машине стигле у фабрику, а неке су плаћане унапред у износу од 95 одсто иако је гарантни рок од месец дана могао да укаже на то да са њима није баш све у реду.

Иако су половне и неисправне машине куповане од марта до октобра 2014. године, док је фабриком управљао бивши директор Раде Громовић, и ново руководство „Застава оружја“ на челу са Милојком Брзаковићем покушало је да прикрије податке и документа о овим набавкама. „Застава оружје“ платила је укупно 200.000 динара за казне јер није хтела да поступи по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и одговори на Пиштаљкине захтеве за достављање информација.

„Против одговорних лица поднете су дисциплинске мере, а неки од њих нису више у фабрици. Они су прекршили више процедура приликом набавке ових машина и није проблем што су купљене половне машине, проблем је начин на који су купљене и што је купљено гробље”, рекла је Зорица Ђорђевић, директорка правне и економске службе у овој фабрици.

Када смо јој тражили да нам достави документа она је рекла: „Проверићемо са Министарством одбране шта смемо да вам пошаљемо и добићете одговор”.

Чланови комисије коју је по преузимањуи дужности формирао нови директор, а која је имала задатак да испита ове набавке нису хтели да говоре о детаљима свог извештаја. Председник комисије, инжењер машинства у „Застава оружју“ Мирко Делић је у телефонском разговору на питање колико је уобичајено да се купују половне машине за израду оружја рекао: „Зависи како се гледа, увек је боље куповати нове машине, али ако се нема средстава за нове, и половне машине могу бити добре. Бивши директор је вероватно имао неки план кад је куповао те машине“.

Још једна чланица комисије, Драгана Булатовић, која је била задужена за економску анализу уговора, тврди да не зна да ли је милион евра за половне машине много или мало, јер није испитивала тржиште.

„Нисмо могли да испитујемо тржиште, јер практично ни не постоји тржиште половних машина“, рекла је Булатовић.

Чланови комисије Александар Дугић и Драган Предојевић тврде да је извештај службена тајна и нису желели да коментаришу. Са преостала два члана Снежаном Радотић и Гораном Кочићем Пиштаљка није успела да контактира јер су на одмору, односно службеном путу.

Сваку половну машину, и исправну и неисправну, „Застава оружје” у просеку је платила више од 43.000 евра. ЦНЦ машине иначе су обрадне машине којима управља рачунар, па се још називају и рачунарске нумерички управљане машине. С обзиром на то да могу да обављају врло сложене послове у зависности од габарита и капацитета, њихова цена када су нове може да буде и милион евра, тврди један од увозника ових машина с којим је Пиштаљка контактирала. С друге стране, један произвођач ЦНЦ машина Пиштаљци је објаснио да су просечне цене ових машина између 5.000 и 50.000 евра.

„Питати о цени ЦНЦ машина исто је као и питати колико кошта аутомобил. То све зависи од врсте, за шта служи. Чуо сам и да је један домаћи привредник платио 2,5 милиона евра половну ЦНЦ машину јер је нова коштала 12 милиона евра”, рекао је за Пиштаљку један произвођач. Он је објаснио и да је просечан век трајања машине око десет година, а да се оне после кваре и не раде добро. Овај произвођач ЦНЦ машина за своје машине баш зато, како каже, и даје гарантни рок од 10 година.

У ревизорском извештају за 2015. годину који је објављен на сајту Агенције за привредне регистре, пише да је од 24 машине 12 набављено од приватне фирме „Гоммиш д.о.о.“ из Александровца власника Милосава Шошића. И док у ревизорском извештају пише да су две „Гоммишеве“ машине враћене произвођачу јер не раде, а да четири раде само повремено, директор ове фирме Милутин Шошић за Пиштаљку је рекао да све машине које су продали „Застави“ исправне.

„Половне машине не губе на прецизности и могу да раде као нове ако су редовно сервисиране. Цена им је, са друге стране, много нижа. Половне машине могу се купити од фабрика које су промениле делатност, или су у стечају, може и банка да продаје машине које је одузела својим дужницима. Оне могу добро да раде и све машине које смо продали „Застави“ раде“, рекао је Шошић.

На питање због чега је онда „Гоммиш“ дао гарантни рок само месец дана, рекао је: „То су половне машине.“

Осим ових 12 машина које је „Застава оружје“ купила од „Гоммиша“, осам машина од поменутих 24, купљено је од три  словеначке фирме – „БТС”, „Микрон плус” и „Робомак”, две од фирме „Инг стил” из Зајечара власника Ненада Ћирића и две од фирме Бобана Исакова „Ибк машине” из Кикинде.

Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу истрагу је иначе покренуло још у октобру 2015. године, а како сазнајемо тренутно су у току полицијске провере. „У октобру 2016. године добили смо обавештење од полиције да су провере у току, и још увек нам није достављен полицијски извештај. Више о томе не могу да вам кажем. Не постоји рок у ком би полиција морала да достави извештај, све зависи од сложености случаја. Ми ургирамо на месец дана отприлике“, рекла је Марија Младеновић, портпарол ОЈТ у Крагујевцу.

„Застава оружје”, која је претходне две године одбијала Пиштаљци да достави тражене информације о овим набавкама изговарајући се тиме да нема обавезу да то чини, сада има нов изговор и каже да тражене уговоре о куповини машина не може да нам достави јер је у току истрага.

Спорне набавке одвијале су се од марта до октобра 2014. године а Пиштаљка је ове уговоре тражила још у августу 2014. године. Да је тада јавност имала увид у ове информације ове набавке су можда могле да буду спречене.

Међутим, нама је тада из „Застава оружја” одговорено да се они „не налазе на списку органа јавне власти на које се примењује Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја”. Октобра 2014. године, Повереник је, након жалбе новинара Пиштаљке, наложио фабрици оружја да достави документа. Они, међутим, то нису учинили, па је Пиштаљка наставила да захтева од Повереника да се омогући да добијемо ова документа. Повереник је у јануару и у јулу 2015. године казнио „Заставу оружје” због кршења закона, новчаном казном – први пут са 20.000 и други пут са 180.000 динара.

„Како ни након изрицања новчаних казни, наведено решење није извршено, Повереник се захтевом од 15.1.2016. године обратио Влади Републике Србије у Београду да обезбеди извршење решења непосредном принудом(…)”, пише у одговору Повереника за информације од јавног значаја.

„Влада Републике Србије није до данас обезбедила извршење решења Повереника већ је наставила са дугогодишњом праксом неизвршења Повереникових одлука. Таквим непоступањем Влада РС даје ветар у леђа државним фирмама и органима да не поштују Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја”, објашњава адвокат Пиштаљке Јелена Стојановић.

Када смо „Застава оружје“ позвали и питали због чега радије плаћају казне него што нам одговарају на захтев, директорка за правне и економске послове Зорица Ђорђевић је рекла да раније нису могли да нам доставе уговоре јер они садрже клаузулу о пословној тајни, а да сада такође не могу да нам дају више од Информације јер је у току истрага. 

Застава оружје а.д.” има довољно новца да купује неисправне машине и после да плаћа казне како би прикрило документа о овој куповини, али нема довољно новца да плати порезе. Ово предузеће је један од највећих пореских дужника у Србији и у јуну 2016. године дуговало је 8,7 милијарди динара за порезе. Јавности је већ познато да 2014. године, када су куповане спорне машине, „Застава оружје” десет месеци није плаћала порезе и доприносе. Директор Милојко Брзаковић изјавио је у октобру да ће порески дуг фабрике бити конвертован у државни капитал.

ПРИЛОГ:

Ревизорски извештај о пословању „Застава оружја“ за 2014. годину

Овај чланак део је пројекта „Узбуњивачи против корупције“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Све фотографије преузете са сајта „Застава оружја“

ПИШТАЉКА