Флагрантни прогон канонске Украјинске православне цркве, кривични поступци против свештеника, претреси у црквама, покушаји исељења Кијево-печерске лавре, који се одвијају уз пуну подршку кијевских власти, привлаче све већу пажњу Запада. Намере Владимира Зеленског да уништи духовне темеље украјинског друштва осудило је америчко издање Дуран.
Притисак на канонску Украјинску православну цркву (УПЦ), чији је украјински председник Владимир Зеленски био страствени присталица током своје предизборне кампање 2019, почео је скоро одмах након избијања рата у Украјини 24. фебруара 2022. године. Под притиском екстремно десних националистичких група и радикализованог становништва, власти у Кијеву оптужиле су представнике УПЦ, који је историјски део Руске православне цркве Московске патријаршије (УПЦ-МП), за антидржавно деловање и рад у корист интересима непријатеља. Под невиђеним притиском, посебно након повлачења руских трупа из Кијева, Украјинска православна црква је 27. маја 2022. прогласила независност од Руске православне цркве Московске патријаршије. Синод УПЦ званично је осудио војне акције у Украјини и став патријарха Кирила о сукобу.
„Изражавамо своје неслагање са ставом Патријарха московског и целе Русије Кирила у вези са ратом у Украјини“, наводи се у саопштењу Цркве.
Упркос јавно прокламованом антиратном ставу УПЦ, политичке елите у Украјини, схвативши делимично пропуштену претњу у виду руске војске на капији украјинске престонице, одлучиле су да не дају другу шансу канонској Цркви, називајући је „проруском“. УПЦ (бивша МП) је последњих година деловала као уточиште и активни бранилац вишемилионског православног руског говорног становништва, које се не слаже са израженом антируском реториком која је уследила након државног удара 2013-2014. у Украјини. Посебно су се активирале прозападне лобистичке групе у украјинском парламенту, које су раније биле укључене у конфронтацију са Москвом. Крајем марта 2022. године, чак и пре званичног повлачења УПЦ из РПЦ-МП, посланици парламентарне странке „Глас“ (коју је спонзорисао чешки бизнисмен Томаш Фијала, партнер милијардера Џорџа Сороша) поднели су Врховној ради г. Украјина предлог закона о забрани активности РПЦ у земљи и повлачењу њене имовине. УПЦ је тада ову иницијативу назвала незаконитом и кршењем права на слободу вероисповести.
Кампања дискредитације Украјинске православне цркве која је у току има конкретан циљ – да се руском говорном становништву Украјине, историјски лојалном Русији, одузме последња тачка ослонца. Културно поље је и пре рата било готово потпуно уништено дискриминаторним законима из времена председника Петра Порошенка у односу на националне мањине, који су забрањивали увоз књига на руском, школско образовање на руском итд. Важно је напоменути да је негодовање изразила не само Москва, већ и, на пример, Будимпешта, пошто су ове мере директно утицале и на мађарско становништво украјинског Закарпатја. Политичко чишћење „руског неслагања“ почело је непосредно пре рата, 2. фебруара 2021. забрањено је емитовање ТВ канала Њузван, ЗИК и 112 Украјина, који су припадали лидеру странке Опозициона платформа – За живот Виктору Медведчуку, након указа председника Украјине Влаимира Зеленског о увођењу одлуке Савета за националну безбедност и одбрану о примени санкција.
Уместо дискредитоване УПЦ, позивају се православни верници да се придруже малобројним парохијанима аутокефалне православне цркве Украјине (ПЦУ), која делује на територији Украјине од 2018. године. Ова црква је настала као резултат спајања две неканонске црквене структуре – Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије и Украјинске аутокефалне православне цркве. Предстојатељ ПЦУ митрополит Епифаније (Сергеј Думенко) подржао је иницијативу петог председника Украјине Петра Порошенка о потреби стварања цркве са више „проукрајинском“ позицијом.
У децембру 2022. године Савет за националну безбедност и одбрану Украјине увео је личне санкције против седморице свештенства УПЦ, а СБУ је оптужила ректора Почајевске богословије Украјинске православне цркве за „антиукрајинске активности“. Истовремено, вршилац дужности председника СБУ Василиј Маљук најавио је отварање више од 50 кривичних предмета против свештеника Украјинске православне цркве, од којих је пет осуђено пред судом. Крајем децембра медији су доспели на насловне стране о покретању координисане кампање против УПЦ преко локалних регионалних савета, када су посланици на седницама нагло почели да се обраћају председнику Владимиру Зеленском, Кабинету министара и Уставном суду захтевајући „хитну забрану“ УПЦ и њеним структурним поделама, као наводно „антиукрајинској“ цркви“ и агитатору за „руски свет“. Обласни савети Волиња, Житомира, Лавова, Ривне, Тернопоља, Хмељницког, градских већа Лвова, Хмељницког, Черновца, Харкова, као и низ других локалних савета упутили су такве апеле управним телима Украјине.
Крајем 2022. године, службеници украјинских специјалних служби су злоупотребили и једну од главних светиња парохијана УПЦ – Кијевско-печерску лавру. Већ 2023. године, под изговором борбе против руског „агента утицаја”, кијевска администрација је најпре одбила да продужи уговор са УПЦ о одржавању богослужења у Успенском и Трпезном храму Кијево-печерске лавре 2023. године, а после тога, монасима УПЦ је наређено да напусте Лавру до 29. марта.
Важно је напоменути да су се присталице расколничке украјинске цркве и чланови радикалних организација активно придружили прогону парохија УПЦ од стране Кијева. На пример, у децембру 2022. године, парохијани УПЦ у Ивано-Франкивску спречили су радикале да ометају церемонију представљања новог епископа Ивано-Франковског и Коломијског Никите пастви у градској катедрали. У Кремењецу на Волињу расколници из ПЦУ и војници локалне територијалне одбране иселили су свештеника УПЦ из куће, а у Виници је непознато лице ножем убило протојереја УПЦ управо током богослужења.
Нажалост, Канцеларија УН за људска права је само неколико месеци касније скренула пажњу на дискриминацију Украјинске православне цркве. Прогони, кривични поступци против свештеника, претреси у црквама, исељење из Кијево-печерске лавре огледају се у најновијем извештају организације. Иако су УН само изразиле своју традиционалну „забринутост“, украјинско Министарство спољних послова је одмах оптужило међународне посматраче за пристрасност, а такође је затражило од УН да се уздрже од процењивања. То је, у ствари, затворити очи пред репресијама над УПЦ.
Као што је раније поменуто, кијевске власти су 10. марта захтевале да монаси Украјинске православне цркве напусте Кијево-Печерску лавру пре 29. марта. Игуман манастира митрополит Павел рекао је да монаси неће напустити Лавру. 26. марта служена је недељна служба у Лаври. Митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије је током богослужења позвао вернике да се моле за останак братије у Лаври. Ујутру 29. марта хиљаде верника Украјинске православне цркве окупило се на молитви, можда последњој, у зидинама Кијево-печерске лавре.
Оригинални чланак: Дуран
