Заменик секретара генералног савета Јединствене Русије, Сергеј Железњак, у ексклузивном интервјуу за ПАТРИОТ говори о правима Срба у региону, институцијама за сарадњу са Русијом, војној неутралности Србије и других балканских земаља…
Истакли сте да будућност Балкана видите у формирању савеза војно неутралних држава. Да ли тако видите и будућност Србије?
Србија заузима јасан став о очувању националног суверенитета и војне неутралности. Став Србије је данас у многоме пример који охрабрује и друге балканске народе да шире пространство војне неутралности у региону Балкана. Сигуран сам да овакав став Србије добија све већу подршку не само у региону него и на ширем међународном плану, јер питања која су везана за безбедност и заштиту суверенитета морају да се решавају према ставу грађана, а јасан став већине грађана Србије је да подржавају војну неутралност и независност Србије.
Како оцењујете положај Срба у региону, нарочито у Црној Гори, Хрватској и на Косову. Шта може да се уради да би се њихова ситуација побољшала?
Нажалост велики притисак се врши на Србе у неким од држава Балкана. Настављају се покушаји одвајања Срба од њихових корена, културе, њиховог језика. Ми наравно не можемо да се помиримо са тим. Ми подржавамо напоре и Српске народне партије и Српске напредне странке и других српских партија које се боре за права Срба. Сматрамо да то питање заслужује посебну пажњу у међународној јавности јер је срамота да у 21. веку народ нема право на своју историју, на своју културу, на свој идентитет. Нико нема право да понижава или спроводи репресивне мере по етничком основу.
Раније је било најављено да би наша влада могла да оснује институције за сарадњу са Русијом. Да ли сматрате да би то допринело развоју односа Србије и Русије?
Сарадња Русије и Србије има многовековне корене, стратешки карактер и огроман потенцијал. У ком облику треба да буде организована та сарадња мора бити одлука српских власти, ми сматрамо да је то унутрашње питање Србије, али смо сигурни да у свим правцима, почевши од економије и безбедности па до културе и образовања, постоји огроман потенцијал који наравно захтева одређену координацију да би се контролисао и пратио развој приоритетних пројеката.
