По количини уложеног новца Балкан више није у фокусу Фонда за отворено друштво
Оно што пропагирају Џорџ Сорос и његова фондација говорећи о отвореном друштву има добре и корисне елементе, али су резултати и спровођење тих начела у пракси понекад спорни.
То је закључак Александра Савановића, доцента Факултета политичких наука у Бањалуци, који је на Институту за Европске студије у Београду представио своју књигу „Џорџ Сорос – ’отворено друштво’ као идеја, идеологија и политичка пракса”.
У разговору за „Политику” овај политиколог не спори утицај Сороса на просторима бивше СФРЈ, али додаје како је његово име за многе „постало симбол антидржавне политике”, тврдећи да јавност довољно не познаје ову тематику.
„Због таквог тумачења, поједини мање или више опресивни режими, не трпећи никакву критику, покушавају да дискредитују сваку опозицију. Одмах све то повежу са Соросом и сличним организацијама, чак и када не постоји никакав доказ. Ту матрицу тренутно примењује власт у Републици Српској”, тврди Савановић, иначе члан опозиционе Српске демократске странке Младена Босића у Републици Српској.
Због чега, по вама, власт у РС тако тумачи деловање опозиције?
Генерално, режими користе аргумент да се покушава њихово рушење мимо изласка на биралишта, нелегалним путем, преко неког цивилног сектора, онда када пронађу механизме да опстану у форми некаквих демократских или квазидемократских избора.
У РС власт је врло тешко могла бити побеђена на изборима, јер СНСД има 97.000 запослених у државним институцијама.
Када се то помножи с три, с обзиром на то да гласају и чланови породица, добија се тачно број гласова које је добио Милорад Додик.
Наравно да ће он, док је тако, тешко изгубити на биралиштима, као што на пример неће ни Мило Ђукановић.
Извор: Политика
