Александар Павић: МИ смо „трећи пут“ између Вучића и Ђиласа
- Како оцењујеш стање на политичкој сцени – поделу на два блока – Вучићев и Ђиласов, као и последицу дебакла доброг дела деснице?
Очигледно је да се свесно прави поларизација – Вучић или Ђилас, и да се покушава елиминисати све што је између, и то од обе стране. Када постоје само теза и антитеза, само ”црно” и ”бело”, онда је много лакше манипулисати политичком сценом и бирачким телом. Зато је у таквим системима свака трећа опција виђена као реметилачки фактор. Ми смо зато до сада били на удару критика обе стране. А и њихових пратећих медијских структура и ”аналитичара”. Такође је било занимљиво видети симбиозу системских и ”независних” критичара/аналитичара кад смо МИ у питању. Испаде да смо МИ, са наших првобитних 13, а затим 6 посланика, постали највећи проблем у држави, иако нисмо били у прилици да одлучујемо о било чему.
- Да ли је могућ трећи пут у Србији – између Вучића и Ђиласа?
Управо то утврђујемо нашим деловањем. За сада показујемо да је могућ, али тек треба доказати да може да постане озбиљна алтернатива садашњој тези и антитези. Ово је много више од пуког аналитичког питања. За трећи пут се мора изборити, то није ствар за пасивну анализу, већ за активно деловање. Наравно, ”трећи пут” не треба сам по себи да буде циљ. Кад кажемо ”трећи пут”, мислимо на отклон од досадашње партијске државе, отклон од западног утицаја, отклон од гледања на државну функцију као на плен. То је борба за ресуверенизацију, за повратак пуне субјективности Србије и на спољном и на унутрашњем плану.
- Одмах после избора Др Несторовић и ти сте рекли да нећете заједно са коалицијом око Ђиласа, а после тога нисте направили коалицију са Вучићевом листом. Шта се сада променило и шта ће се променити после београдских избора?
Сада се ништа није променило. Нисмо ушли у коалицију ни са једнима ни са другима. А што се тиче стања после нових београдских избора – можда нећемо ни морати да размишљамо о коалицији ни са једнима ни са другима. Идемо на много бољи од резултат од претходног – када много људи није ни знало за нас – па ћемо да видимо да ли ћемо бити у стању да самостално формирамо власт. Морамо тако да размишљамо. Е, сад – поставља се питање нашта ће да личе ти нови београдски избори. Да ли ће прозападна опозиција да их бојкотује? Ако их бојкотује, то може да нас уведе у врло озбиљну државну кризу, поготово ако пробају да опструишу изборни процес. Онда се кампања врло лако може претворити у операцију промене режима – што би без сумње била западна операција. Онда ћемо морати да сагледамо целокупну ситуацију, да ослушнемо шта на првом месту говори званична Русија. Да видимо да ли ће у исто време бити отворена и нова криза на Косову и Метохији, у Републици Српској. А у Српској је већ отворена криза, покушајем лажног високог представника Шмита да наметне изборни закон. То Српска сигурно неће прихватити. Шмитове газде су то врло добро знале, тако да је то намерно изазвана криза. Питање је како ће се она одразити на цео процес београдских и локалних избора.
- Ако на пример избори буду имали сличан резултат – да ви бирате ко ће имати већину да ли ћете исто реаговати и натерати Вучића и Ђиласа да иду у коалицију на нивоу Београда?
Хајде прво да видимо да ли ће уопште бити регуларних избора, или ће прозападна опозиција бојкотовати. У сваком случају, овог пута ћемо имати озбиљан план за Београд, много озбиљнију кампању, а и услови кампање ће бити много сложенији у погледу националне безбедности и стабилности уопште. Једноставно, западна дубока држава гура Европу ка рату, а ми смо потенцијално жариште.
- Да ли идете сами на изборе или ћете окупити око себе десне и патриотске странке и организације?
Ми идемо сами. Ми смо на првом месту група грађана, тако да и не можемо да правимо коалиције.
- Да ли Александар Павић још стоји иза својих речи да «онај ко’ изда Kосово ризикује да плати главом»? И ако можеш дефиниши црвену линију око прихватања француско-немачког плана?
Наравно. Тај ће бити ловљен по целом свету ако треба, без милости, као некада нацистички злочинци. Што се тиче француско-немачког плана, апсолутно је поражавајуће што није одбачен, него је председник државе јавно рекао да га делимично прихвата. Но, на то лично нисам могао да утичем, осим учешћа на трибинама и уличним демонстрацијама. Међутим, оно што могу је да се држим сламчице да ништа није потписано. То не радим зато да бих правдао председника Србије, него зато што хоћу да сутра могу да кажем непријатељу да ништа нисмо потписали, и да су цело Косово и цела Метохија наши. Ако би неко потписао тај издајнички план, то би била црвена линија, и сматрао бих га издајником који треба да плати главом.
- Да ли би сте и под којим условима позвали ваше гласаче и симпатизере на протесте због фра-нем плана уколико буде на дневном реду његово прихватање?
Апсолутно. И много више од тога. Цела држава би морала да стане, а власт да одступи, на један или други начин. Јер то би био државни удар, удар на Устав, а и удар на наш идентитет, историју, све жртве пале у свим нашим ратовима у историји.
- Шта кажете на оптужбе да је покрет МИ пројекат власти да би се контролисала десна сцена?
Нека неко изнесе бар један материјални доказ за то. Мени су истински сумњиви они који то износе без икаквих доказа, до те мере да се питам чији су они пројекат.
- Kритичари примећују да је Александар Павић живео у САД и тамо студирао на Берклију а заговара окретање Русији и Kини. Некима је то недоследно или чудно?
Скот Ритер и Лери Џонсон, бивши амерички обавештајци, су током последњих годину дана били бар двапут у Русији, одушевљени, и отворено навијају за Русију против америчке дубоке државе која уништава Сједињене Државе.
Такер Карлсон је интервјуисао Путина, а оно што има да каже о данашњем америчком владајућем естаблишменту је поражавајуће. Американци с каквим сам одрастао, студирао и радио – нормални, традиционални људи – сада су дисиденти у сопственој земљи. Или су трамповци. Поредити САД од пре пада Берлинског зида и сада је као поредити Руску царевину и Лењинов СССР.
Историја није статична и не треба остати роб једног светлог тренутка у историји. У САД су, по речима Веслија Кларка, политику преузели путем државног удара неки ”врло тврди људи”. Неоконси и њихови савезници на Вол стриту и у војно-индустријском комплексу и академској заједници су уништили једну суперсилу изнутра, у распону од три деценије. Амерички начин којем сам научен значи између осталог и прилагођавање променама.
Недоследно би заправо било да САД гледам на исти начин као рецимо током 1980-их, кад сам био за Регана и навијао за пораз комунизма/тоталитаризма. Сада се тоталитарни начин размишљања и деловања преселио на запад, уместо да се неки дух слободе преселио на исток.
Џонсон је конзервативац и навија за Русију, јер у њој види очување оног традиционалног хришћанског духа на којем су биле изграђене САД. Да ли је и он недоследан? Иначе, било ми је занимљиво када сам глумио новинара и интервјуисао сам га – да је он мени почео да поставља питања о православљу и разликама између православља и католичанства. А Ритер је у интервјуу са мном изразио жељу да једном посети и Србију. Верујем да би му било лепо као што му је било лепо и у Русији.
Видовдан
